¹И пришел Ангел Господень из Галгала в Бохим и сказал: Я вывел вас из Египта и ввел вас в землю, о которой клялся отцам вашим – дать вам, и сказал Я: „не нарушу завета Моего с вами вовек;

¹И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.

²и вы не вступайте в союз с жителями земли сей; жертвенники их разрушьте". Но вы не послушали гласа Моего. Что вы это сделали?

²А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?

³И потому говорю Я: не изгоню их от вас, и будут они вам петлею, и боги их будут для вас сетью.

³Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.

⁴Когда Ангел Господень сказал слова сии всем сынам Израилевым, то народ поднял громкий вопль и заплакал.

⁴А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.

⁵От сего и называют то место Бохим. Там принесли они жертву Господу.

⁵Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.

⁶Когда Иисус распустил народ, и пошли сыны Израилевы, каждый в свой удел, чтобы получить в наследие землю,

⁶А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.

⁷тогда народ служил Господу во все дни Иисуса и во все дни старейшин, которых жизнь продлилась после Иисуса и которые видели все великие дела Господни, какие Он сделал Израилю.

⁷И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.

⁸Но когда умер Иисус, сын Навин, раб Господень, будучи ста десяти лет,

⁸Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.

⁹и похоронили его в пределе удела его в Фамнаф-Сараи, на горе Ефремовой, на север от горы Гааша;

⁹И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.

¹⁰и когда весь народ оный отошел к отцам своим, и восстал после них другой род, который не знал Господа и дел Его, какие Он делал Израилю, –

¹⁰И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.

¹¹тогда сыны Израилевы стали делать злое пред очами Господа и стали служить Ваалам;

¹¹И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.

¹²оставили Господа Бога отцов своих, Который вывел их из земли Египетской, и обратились к другим богам, богам народов, окружавших их, и стали поклоняться им, и раздражили Господа;

¹²И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.

¹³оставили Господа и стали служить Ваалу и Астартам.

¹³И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.

¹⁴И воспылал гнев Господень на Израиля, и предал их в руки грабителей, и грабили их; и предал их в руки врагов, окружавших их, и не могли уже устоять пред врагами своими.

¹⁴И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.

¹⁵Куда они ни пойдут, рука Господня везде была им во зло, как говорил им Господь и как клялся им Господь. И им было весьма тесно.

¹⁵Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.

¹⁶И воздвигал им Господь судей, которые спасали их от рукграбителей их;

¹⁶Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.

¹⁷но и судей они не слушали, а ходили блудно вслед других богов и поклонялись им, скоро уклонялись от пути, коим ходили отцы их, повинуясь заповедям Господним. Они так не делали.

¹⁷Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.

¹⁸Когда Господь воздвигал им судей, то Сам Господь был с судьею и спасал их от врагов их во все дни судьи: ибо жалел их Господь, слыша стон их от угнетавших и притеснявших их.

¹⁸И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.

¹⁹Но как скоро умирал судья, они опять делали хуже отцов своих, уклоняясь к другим богам, служа им и поклоняясь им. Не отставали от дел своих и от стропотного пути своего.

¹⁹А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.

²⁰И воспылал гнев Господень на Израиля, и сказал Он: за то, что народ сей преступает завет Мой, который Я поставил с отцами их, и не слушает гласа Моего,

²⁰Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,

²¹и Я не стану уже изгонять от них ни одного из тех народов, которых оставил Иисус, когда умирал, –

²¹Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,

²²чтобы искушать ими Израиля: станут ли они держатьсяпути Господня и ходить по нему, как держались отцы их, или нет?

²²Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.

²³И оставил Господь народы сии и не изгнал их вскоре и не предал их в руки Иисуса.

²³И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.