¹Вот те народы, которых оставил Господь, чтобы искушать ими Израильтян, всех, которыене знали о всех войнах Ханаанских, –

¹А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске,

²для того только, чтобы знали и учились войне последующие роды сынов Израилевых, которые прежде не знали ее:

²Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали:

³пять владельцев Филистимских, все Хананеи, Сидоняне и Евеи, живущие на горе Ливане, от горы Ваал-Ермона до входа в Емаф.

³Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.

⁴Они были оставлены , чтобы искушать ими Израильтян и узнать, повинуются ли онизаповедям Господним, которые Он заповедал отцам их чрез Моисея.

⁴Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија.

⁵И жили сыны Израилевы среди Хананеев, Хеттеев, Аморреев, Ферезеев, Евеев, и Иевусеев,

⁵И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.

⁶и брали дочерей их себе в жены, и своих дочерей отдавали за сыновей их, и служили богам их.

⁶И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим.

⁷И сделали сыны Израилевы злое пред очами Господа, и забыли Господа Бога своего, и служили Ваалам и Астартам.

⁷И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима.

⁸И воспылал гнев Господень на Израиля, и предал их в руки Хусарсафема, царя Месопотамского, и служили сыны Израилевы Хусарсафему восемь лет.

⁸Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.

⁹Тогда возопили сыны Израилевы к Господу, и воздвигнул Господьспасителя сынам Израилевым, который спас их, Гофониила, сына Кеназа,младшего брата Халевова.

⁹Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог,

¹⁰На нем был Дух Господень, и был он судьею Израиля.Он вышел на войну, и предал Господь в руки его Хусарсафема, царяМесопотамского, и преодолела рука его Хусарсафема.

¹⁰И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.

¹¹И покоилась земля сорок лет. И умер Гофониил, сын Кеназа.

¹¹И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.

¹²Сыны Израилевы опять стали делать злое пред очами Господа, и укрепил Господь Еглона, царя Моавитского, против Израильтян, за то, что они делали злое пред очами Господа.

¹²А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.

¹³Он собрал к себе Аммонитян и Амаликитян, и пошел и поразил Израиля, и овладели они городом Пальм.

¹³Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

¹⁴И служили сыны Израилевы Еглону, царю Моавитскому, восемнадцать лет.

¹⁴И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година.

¹⁵Тогда возопили сыны Израилевы к Господу, и Господь воздвигнул имспасителя Аода, сына Геры, сына Иеминиева, который был левша. И послали сыны Израилевы с ним дары Еглону, царю Моавитскому.

¹⁵Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском.

¹⁶Аод сделал себе меч с двумя остриями, длиною в локоть, и припоясал его под плащом своим к правому бедру,

¹⁶А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.

¹⁷и поднес дары Еглону, царю Моавитскому; Еглон же был человек очень тучный.

¹⁷И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео.

¹⁸Когда поднес Аод все дары и проводил людей, принесших дары,

¹⁸И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.

¹⁹то сам возвратился от истуканов, которые в Галгале, и сказал: у меня есть тайное слово до тебя, царь. Он сказал: тише! И вышли от него все стоявшие при нем.

¹⁹Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.

²⁰Аод вошел к нему: он сидел в прохладной горнице, которая была у него отдельно. И сказал Аод: у меня есть до тебя, слово Божие. Еглон встал со стула.

²⁰А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола.

²¹Аод простер левую руку свою и взял меч с правого бедра своего и вонзил его в чрево его,

²¹А Аод потеже левом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатера му га у трбух,

²²так что вошла за острием и рукоять, и тук закрыл острие, ибо Аод не вынул меча из чрева его, и он прошел в задние части.

²²И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиђе нечист.

²³И вышел Аод в преддверие, и затворил за собою двери горницы, изамкнул.

²³Потом изиђе Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.

²⁴Когда он вышел, рабы Еглона пришли и видят, вот, дверигорницы замкнуты, и говорят: верно он для нужды в прохладной комнате.

²⁴А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: Ваљда иде напоље у клети до летње собе.

²⁵Ждали довольно долго, но видя, что никто не отпирает дверей горницы, взяли ключ и отперли, и вот, господин их лежит на земле мертвый.

²⁵И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.

²⁶Пока они недоумевали, Аод между тем ушел, прошел мимо истуканов и спасся в Сеираф.

²⁶А Аод докле се они забавише побеже и прође ликове камене, и утече у Сериот.

²⁷Придя же вострубил трубою на горе Ефремовой, и сошли с ним сыны Израилевы с горы, и он шел впереди их.

²⁷А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сиђоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напред.

²⁸И сказал им: идите за мною, ибо предал Господь врагов ваших Моавитян в руки ваши. И пошли за ним, и перехватили переправучерез Иордан к Моаву, и не давали никому переходить.

²⁸Па им рече: Хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сиђоше за њим, и узеше Моавцима бродове јорданске, и не даваху никоме прећи.

²⁹И побили в то время Моавитян около десяти тысяч человек, все здоровых и сильных, и никто не убежал.

²⁹И тада побише Моавце, око десет хиљада људи, све богате и храбре, и ни један не утече.

³⁰Так смирились в тот день Моавитяне пред Израилем, и покоиласьземля восемьдесят лет.

³⁰Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.

³¹После него был Самегар, сын Анафов, который шестьсот человек Филистимлян побил воловьим рожном; и он также спас Израиля.

³¹А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.