¹И вышли все сыны Израилевы, и собралось все общество, как один человек, от Дана до Вирсавии, и земля Галаадская пред Господа в Массифу.

¹Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.

²И собрались начальники всего народа, все колена Израилевы, в собрание народа Божия, четыреста тысяч пеших, обнажающих меч.

²И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем.

³И сыны Вениаминовы услышали, что сыны Израилевы пришли в Массифу. И сказали сыны Израилевы: скажите, как происходило это зло?

³А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло.

⁴Левит, муж оной убитой женщины, отвечал и сказал: я с наложницею моею пришел ночевать в Гиву Вениаминову;

⁴А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.

⁵и восстали на меня жители Гивы и окружили из-за меня дом ночью;меня намеревались убить, и наложницу мою замучили, так, что она умерла;

⁵А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре.

⁶я взял наложницу мою, разрезал ее и послал ее во все области владения Израилева, ибо они сделали беззаконное и срамное дело в Израиле;

⁶Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.

⁷вот все вы, сыны Израилевы, рассмотрите это дело и решите здесь.

⁷Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте.

⁸И восстал весь народ, как один человек, и сказал: не пойдем никто в шатер свой и не возвратимся никто в дом свой;

⁸А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.

⁹и вот что мы сделаем ныне с Гивою: пойдем на нее по жребию;

⁹Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу.

¹⁰и возьмем по десяти человек из ста от всех колен Израилевых, по сто от тысячи и по тысяче от тьмы, чтоб они принесли съестных припасов для народа, который пойдет против Гивы Вениаминовой, наказать ее за срамное дело, которое она сделала в Израиле.

¹⁰Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.

¹¹И собрались все Израильтяне против города единодушно, как один человек.

¹¹И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.

¹²И послали колена Израилевы во все колено Вениаминово сказать: какое это гнусное дело сделано у вас!

¹²Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама?

¹³Выдайте развращенных оных людей, которые в Гиве; мы умертвим их иискореним зло из Израиля. Но сыны Вениаминовы не хотели послушать голоса братьев своих, сынов Израилевых;

¹³Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве.

¹⁴а собрались сыны Вениаминовы из городов в Гиву, чтобы пойти войною против сынов Израилевых.

¹⁴Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим.

¹⁵И насчиталось в тот день сынов Вениаминовых, собравшихся из городов, двадцать шесть тысяч человек, обнажающих меч; кроме того, из жителей Гивынасчитано семьсот отборных;

¹⁵И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних.

¹⁶из всего народа сего было семьсот человек отборных, которые были левши, и все сии, бросая из пращей камни в волос, не бросали мимо.

¹⁶У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.

¹⁷Израильтян же, кроме сынов Вениаминовых, насчиталось четыреста тысяч человек, обнажающих меч; все они были способны к войне.

¹⁷А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника.

¹⁸И встали и пошли в дом Божий, и вопрошали Бога и сказали сыны Израилевы: кто из нас прежде пойдет навойну с сынами Вениамина? И сказал Господь: Иуда пойдет впереди.

¹⁸И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.

¹⁹И встали сыны Израилевы поутру и расположились станом подле Гивы;

¹⁹Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји.

²⁰и выступили Израильтяне на войну против Вениамина, и стали сыны Израилевы в боевой порядок близ Гивы.

²⁰И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.

²¹И вышли сыны Вениаминовы из Гивы и положили в тот день двадцать две тысячи Израильтян на землю.

²¹А синови Венијаминови изиђоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и две хиљаде људи.

²²Но народ Израильский ободрился, и опять сталив боевой порядок на том месте, где стояли в прежний день.

²²Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана.

²³И пошли сыны Израилевы, и плакали пред Господом до вечера, и вопрошали Господа: вступать ли мне еще в сражение с сынами Вениамина, брата моего? Господь сказал: идите против него.

²³Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог? А Господ им рече: Изиђите на њих.

²⁴И подступили сыны Израилевы к сынам Вениамина во второй день.

²⁴И изиђоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.

²⁵Вениамин вышел против них из Гивы во второй день, и еще положили на землю из сынов Израилевых восемнадцать тысяч человек, обнажающих меч.

²⁵И синови Венијаминови изиђоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевих опет осамнаест хиљада људи, који сви махаху мачем.

²⁶Тогда все сыны Израилевы и весь народ пошли и пришли в дом Божий и, сидя там, плакали пред Господом, и постились в тот день до вечера, и вознесли всесожжения и мирные жертвы пред Господом.

²⁶Тада сви синови Израиљеви и сав народ изиђоше и дођоше к дому Бога Силнога, и плакаше и стајаше онде пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.

²⁷И вопрошали сыны Израилевы Господа(в то время ковчег завета Божия находился там,

²⁷Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер онде беше ковчег завета Божјег у оно време;

²⁸и Финеес, сын Елеазара, сына Ааронова, предстоял пред ним): выходить ли мне еще на сражение с сынами Вениамина, брата моего, или нет? Господь сказал: идите; Я завтра предам его в руки ваши.

²⁸И Финес син Елеазара сина Ароновог стајаше пред њим у оно време. И рекоше: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог или ћемо се оканити? А Господ им рече: Изиђите, јер ћу их сутра предати вама у руке.

²⁹И поставил Израиль засаду вокруг Гивы.

²⁹Тада намести Израиљ заседе око Гаваје.

³⁰И пошли сыны Израилевы на сынов Вениамина в третий день и стали в боевой порядок пред Гивою, как прежде.

³⁰И синови Израиљеви изиђоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом.

³¹Сыны Вениаминовы выступили против народа и отдалились от города, и начали, как прежде, убивать из народа на дорогах, из которых одна идет к Вефилю, а другая к Гиве полем, и убили до тридцати человек из Израильтян.

³¹А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сећи народ као првом и другом по путевима, од којих један иде к дому Бога Силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља.

³²И сказали сыны Вениаминовы: они падают пред нами, как и прежде. Асыны Израилевы сказали: побежим от них и отвлечем их от города на дороги.

³²И рекоше синови Венијаминови: Падају пред нама као пре. А синови Израиљеви рекоше: Да бежимо да их отргнемо од града на путеве.

³³И все Израильтяне встали с своего места и выстроились в Ваал-Фамаре. И засада Израилева устремилась из своего места, с западной стороны Гивы.

³³Тада сви синови Израиљеви кретоше се са свог места и уврсташе се у Вал-Тамару; и заседе Израиљеве искочише из места свог, из лука гавајских.

³⁴И пришли пред Гиву десять тысяч человек отборныхиз всего Израиля, и началось жестокое сражение; но сыны Вениамина не знали, что предстоит им беда.

³⁴И дође на Гавају десет хиљада људи изабраних из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити.

³⁵И поразил Господь Вениамина пред Израильтянами, и положили в тотдень Израильтяне из сынов Вениамина двадцать пять тысяч сто человек,обнажавших меч.

³⁵И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминових двадесет и пет хиљада и сто људи, који сви мачем махаху.

³⁶Когда сыны Вениамина увидели, что они поражены, тогда Израильтянеуступили место сынам Вениамина, ибо надеялись на засаду, которую они поставили близ Гивы.

³⁶И синови Венијаминови видеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминових уздајући се у заседе које беху наместили код Гаваје;

³⁷Засада же поспешила и устремилась к Гиве, и вступила и поразила весь город мечом.

³⁷А они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем.

³⁸Израильтяне поставили с засадою условленным знаком к нападению поднимающийся дым из города.

³⁸А беху синови Израиљеви уговорили с онима у заседи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града.

³⁹Итак, когда Израильтяне отступили с места сражения, и Вениамин начал поражать и поверг Израильтян до тридцати человек и говорил: „опять падают они пред нами, как и в прежние сражения",

³⁹Тако синови Израиљеви стадоше бежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исекоше до тридесет људи између синова Израиљевих говорећи: Доиста падају пред нама као у пређашњем боју.

⁴⁰тогда начал подниматься из города дым столбом. Вениамин оглянулся назад, и вот, дым от всего города восходит к небу.

⁴⁰Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба.

⁴¹Израильтяне воротились, а Вениамин оробел, ибо увидел, что постигла его беда.

⁴¹Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило;

⁴²И побежали они от Израильтян по дороге к пустыне; но сеча преследовала их, и выходившие из городов побивали их там;

⁴²И побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом.

⁴³окружили Вениамина, и преследовали его до Менухи и поражали до самой восточной стороны Гивы.

⁴³Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку.

⁴⁴И пало из сынов Вениамина восемнадцать тысяч человек, людей сильных.

⁴⁴И погибе синова Венијаминових осамнаест хиљада људи, самих јунака.

⁴⁵Оставшиеся оборотились и побежали к пустыне, к скале Риммону, и побили еще Израильтяне на дорогах пять тысяч человек; и гнались за ними доГидома и еще убили из них две тысячи человек.

⁴⁵А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи.

⁴⁶Всех же сынов Вениаминовых, павших в тот день, было двадцать пять тысяч человек, обнажавших меч, и все они были мужи сильные.

⁴⁶И тако свега погибе онај дан синова Венијаминових двадесет и пет хиљада људи који махаху мачем, све самих јунака.

⁴⁷И обратились оставшиеся и убежали в пустыню, к скале Риммону, шестьсот человек, и оставались там в каменной горе Риммоне четыре месяца.

⁴⁷И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца.

⁴⁸Израильтяне же опять пошли к сынам Вениаминовым и поразили их мечом, и людей в городе, и скот, и все, что ни встречалось, и все находившиеся на пути города сожгли огнем.

⁴⁸Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовим исекоше оштрим мачем и људе по градовима и стоку и шта се год нађе; и све градове који осташе попалише огњем.