1Я человек, испытавший горе от жезла гнева Его.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Он повел меня и ввел во тьму, а не во свет.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Так, Он обратился на меня и весь день обращает руку Свою;
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4измождил плоть мою и кожу мою, сокрушил кости мои;
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5огородил меня и обложил горечью и тяготою;
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6посадил меня в темное место, как давно умерших;
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7окружил меня стеною, чтобы я не вышел, отяготил оковы мои,
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8и когда я взывал и вопиял, задерживал молитву мою;
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9каменьями преградил дороги мои, извратил стези мои.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Он стал для меня как бы медведь в засаде, как бы лев в скрытном месте;
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11извратил пути мои и растерзал меня, привел меня в ничто;
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12натянул лук Свой и поставил меня как бы целью для стрел;
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13послал в почки мои стрелы из колчана Своего.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14Я стал посмешищем для всего народа моего, вседневною песнью их.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15Он пресытил меня горечью, напоил меня полынью.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Сокрушил камнями зубы мои, покрыл меня пеплом.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17И удалился мир от души моей; я забыл о благоденствии,
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18и сказал я: погибла сила моя и надежда моя на Господа.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Помысли о моем страдании и бедствии моем, о полыни и желчи.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Твердо помнит это душа моя и падает во мне.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21Вот что я отвечаю сердцу моему и потому уповаю:
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22по милости Господа мы не исчезли, ибо милосердие Его не истощилось.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23Оно обновляется каждое утро; велика верность Твоя!
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24Господь часть моя, говорит душа моя, итак буду надеяться на Него.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Благ Господь к надеющимся на Него, к душе, ищущей Его.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Благо тому, кто терпеливо ожидает спасения от Господа.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Благо человеку, когда он несет иго в юности своей;
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28сидит уединенно и молчит, ибо Он наложил его на него;
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29полагает уста свои в прах, помышляя : „может быть, еще есть надежда";
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30подставляет ланиту свою биющему его, пресыщается поношением,
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31ибо не навек оставляет Господь.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32Но послал горе, и помилует по великой благости Своей.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33Ибо Он не по изволению сердца Своего наказывает и огорчает сынов человеческих.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Но, когда попирают ногами своими всех узников земли,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35когда неправедно судят человека пред лицем Всевышнего,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36когда притесняют человека в деле его: разве не видит Господь?
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Кто это говорит: „и то бывает, чему Господь не повелел быть"?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Не от уст ли Всевышнего происходит бедствие и благополучие?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Зачем сетует человек живущий? всякий сетуй на грехи свои.
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Испытаем и исследуем пути свои, и обратимся к Господу.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Вознесем сердце наше и руки к Богу, сущему на небесах:
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42мы отпали и упорствовали; Ты не пощадил.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Ты покрыл Себя гневом и преследовал нас, умерщвлял, не щадил;
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Ты закрыл Себя облаком, чтобы не доходила молитва наша;
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45сором и мерзостью Ты сделал нас среди народов.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Разинули на нас пасть свою все враги наши.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Ужас и яма, опустошение и разорение – доля наша.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Потоки вод изливает око мое о гибели дщери народа моего.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Око мое изливается и не перестает, ибо нет облегчения,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50доколе не призрит и не увидит Господь с небес.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Око мое опечаливает душу мою ради всех дщерей моего города.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Всячески усиливались уловить меня, как птичку, враги мои, без всякой причины;
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53повергли жизнь мою в яму и закидали меня камнями.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Воды поднялись до головы моей; я сказал: „погиб я".
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55Я призывал имя Твое, Господи, из ямы глубокой.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Ты слышал голос мой; не закрой уха Твоего от воздыхания моего, от вопля моего.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Ты приближался, когда я взывал к Тебе, и говорил: „не бойся".
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Ты защищал, Господи, дело души моей; искуплял жизнь мою.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Ты видишь, Господи, обиду мою; рассуди дело мое.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Ты видишь всю мстительность их, все замыслы их против меня.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Ты слышишь, Господи, ругательство их, все замыслы их против меня,
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62речи восстающих на меня и их ухищрения против меня всякий день.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Воззри, сидят ли они, встают ли, я для них – песнь.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Воздай им, Господи, по делам рук их;
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65пошли им помрачение сердца и проклятие Твое на них;
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66преследуй их, Господи, гневом, и истреби их из поднебесной.
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.