¹Как потускло золото, изменилось золото наилучшее! камни святилища раскиданы по всем перекресткам.

¹Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.

²Сыны Сиона драгоценные, равноценные чистейшему золоту, как они сравнены с глиняною посудою, изделием рук горшечника!

²Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!

³И чудовища подают сосцы и кормят своих детенышей, а дщерь народа моего стала жестока подобно страусам в пустыне.

³И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.

⁴Язык грудного младенца прилипает к гортани его от жажды; дети просят хлеба, и никто не подает им.

⁴Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.

⁵Евшие сладкое истаевают на улицах; воспитанные на багрянице жмутся к навозу.

⁵Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.

⁶Наказание нечестия дщери народа моего превышает казнь за грехи Содома: тот низринут мгновенно, и руки человеческие не касались его.

⁶И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.

⁷Князья ее были в ней чище снега, белее молока; они были телом краше коралла, вид их был, как сапфир;

⁷Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.

⁸а теперь темнее всего черного лице их; не узнают их на улицах; кожа их прилипла к костям их, стала суха, как дерево.

⁸А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.

⁹Умерщвляемые мечом счастливее умерщвляемых голодом, потому что сии истаевают, поражаемые недостатком плодов полевых.

⁹Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.

¹⁰Руки мягкосердых женщин варили детей своих, чтобы они были для них пищею во время гибели дщери народа моего.

¹⁰Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.

¹¹Совершил Господь гнев Свой, излил ярость гнева Своего и зажег на Сионе огонь, который пожрал основания его.

¹¹Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.

¹²Не верили цари земли и все живущие во вселенной, чтобы враг инеприятель вошел во врата Иерусалима.

¹²Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.

¹³Все это – за грехи лжепророков его, за беззакония священников его, которые среди него проливали кровь праведников;

¹³Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.

¹⁴бродили как слепые по улицам, осквернялись кровью, так что невозможно было прикоснуться к одеждам их.

¹⁴Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.

¹⁵„Сторонитесь! нечистый!" кричали им; „сторонитесь, сторонитесь, не прикасайтесь"; и они уходили в смущении; а между народом говорили: „их более не будет!

¹⁵Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.

¹⁶лице Господне рассеет их; Он уже не призрит на них", потому чтоони лица священников не уважают, старцев не милуют.

¹⁶Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.

¹⁷Наши глаза истомлены в напрасном ожидании помощи; со сторожевой башни нашей мы ожидали народ, который не мог спасти нас.

¹⁷Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.

¹⁸А они подстерегали шаги наши, чтобы мы не могли ходить по улицам нашим; приблизился конец наш, дни наши исполнились; пришел конец наш.

¹⁸Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.

¹⁹Преследовавшие нас были быстрее орлов небесных; гонялись за нами по горам, ставили засаду для нас в пустыне.

¹⁹Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.

²⁰Дыхание жизни нашей, помазанник Господень пойман в ямы их, тот, о котором мы говорили: „под тенью его будем жить среди народов".

²⁰Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.

²¹Радуйся и веселись, дочь Едома, обитательница земли Уц! И до тебя дойдет чаша; напьешься допьяна и обнажишься.

²¹Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.

²²Дщерь Сиона! наказание за беззаконие твое кончилось; Он не будет более изгонять тебя; но твое беззаконие, дочь Едома, Он посетит и обнаружит грехи твои.

²²Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.