¹Случилось Ему в субботу придти в дом одного изначальников фарисейских вкусить хлеба, и они наблюдали заНим.

¹И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

²И вот, предстал пред Него человек, страждущий водяною болезнью.

²И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³По сему случаю Иисус спросил законников и фарисеев: позволительно ли врачевать в субботу?

³И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴Они молчали. И, прикоснувшись, исцелил его и отпустил.

⁴А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵При сем сказал им: если у кого из вас осел или вол упадет в колодезь, не тотчас ли вытащит его и в субботу?

⁵И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶И не могли отвечать Ему на это.

⁶И не могоше Му одговорити на то.

⁷Замечая же, как званые выбирали первые места, сказал им притчу:

⁷А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸когда ты будешь позван кем на брак, не садись на первое место, чтобы не случился кто из званых им почетнее тебя,

⁸Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹и звавший тебя и его, подойдя, не сказал бы тебе: уступи ему место; и тогда со стыдом должен будешь занять последнее место.

⁹И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰Но когда зван будешь, придя, садись на последнее место, чтобы звавший тебя, подойдя, сказал: друг! пересядь выше; тогда будет тебе честь пред сидящими с тобою,

¹⁰Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹ибо всякий возвышающий сам себя унижен будет, а унижающий себя возвысится.

¹¹Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹²Сказал же и позвавшему Его: когда делаешь обед или ужин, не зови друзей твоих, ни братьев твоих, ни родственников твоих, ни соседей богатых, чтобы и они тебя когда не позвали, и не получил ты воздаяния.

¹²А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³Но, когда делаешь пир, зови нищих, увечных, хромых, слепых,

¹³Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴и блажен будешь, что они не могут воздать тебе, ибо воздастся тебе в воскресение праведных.

¹⁴И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵Услышав это, некто из возлежащих с Нимсказал Ему: блажен, кто вкусит хлеба в Царствии Божием!

¹⁵А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶Он же сказал ему: один человек сделал большой ужин и звал многих,

¹⁶А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷и когда наступило время ужина, послал раба своего сказать званым: идите, ибо уже все готово.

¹⁷И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸И начали все, как бы сговорившись, извиняться. Первый сказал ему: я купил землю и мне нужно пойти посмотреть ее; прошу тебя, извини меня.

¹⁸И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹Другой сказал: я купил пять пар волов и иду испытать их; прошу тебя, извини меня.

¹⁹И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰Третий сказал: я женился и потому не могу придти.

²⁰И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹И, возвратившись, раб тот донес о сем господину своему. Тогда, разгневавшись, хозяин дома сказал рабу своему: пойди скорее по улицам и переулкам города и приведи сюда нищих, увечных, хромых и слепых.

²¹И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²²И сказал раб: господин! исполнено, как приказал ты, и еще есть место.

²²И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³Господин сказал рабу: пойди по дорогам и изгородям и убеди придти, чтобы наполнился дом мой.

²³И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴Ибо сказываю вам, что никто из тех званых не вкусит моего ужина, ибо много званых, но мало избранных.

²⁴Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵С Ним шло множество народа; и Он, обратившись, сказал им:

²⁵Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶если кто приходит ко Мне и не возненавидит отца своего и матери, и жены и детей, и братьев и сестер, а притом и самой жизни своей, тот не может быть Моим учеником;

²⁶Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷и кто не несет креста своего и идет за Мною, не может быть Моим учеником.

²⁷И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸Ибо кто из вас, желая построить башню, не сядет прежде и не вычислит издержек, имеет ли он, что нужно для совершения ее,

²⁸И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹дабы, когда положит основание и не возможет совершить, все видящие не стали смеяться над ним,

²⁹Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰говоря: этот человек начал строить и не мог окончить?

³⁰Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹Или какой царь, идя на войну против другого царя, не сядет и не посоветуется прежде, силен ли он с десятью тысячами противостать идущему на него с двадцатью тысячами?

³¹Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³²Иначе, пока тот еще далеко, он пошлет к нему посольство просить о мире.

³²Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³Так всякий из вас, кто не отрешится от всего, чтоимеет, не может быть Моим учеником.

³³Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴Соль – добрая вещь; но если соль потеряет силу, чем исправить ее?

³⁴Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ни в землю, ни в навоз не годится; вон выбрасывают ее. Кто имеет уши слышать, да слышит!

³⁵Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.