¹В это время пришли некоторые и рассказали Ему о Галилеянах, которых кровь Пилат смешал с жертвами их.

¹У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

²Иисус сказал им на это: думаете ли вы, что эти Галилеяне были грешнее всех Галилеян, что так пострадали?

²И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

³Нет, говорю вам, но, если не покаетесь, все так же погибнете.

³Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁴Или думаете ли, что те восемнадцать человек, на которых упала башня Силоамская и побила их, виновнее были всех, живущих в Иерусалиме?

⁴Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

⁵Нет, говорю вам, но, если не покаетесь, все так же погибнете.

⁵Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶И сказал сию притчу: некто имел в винограднике своем посаженную смоковницу, и пришел искать плода на ней, и не нашел;

⁶Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

⁷и сказал виноградарю: вот, я третий год прихожу искать плода на этой смоковнице и не нахожу; сруби ее: на что она и землю занимает?

⁷Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

⁸Но он сказал ему в ответ: господин! оставь ее и на этот год, пока я окопаю ее и обложу навозом, –

⁸А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

⁹не принесет ли плода; если же нет, то в следующий год срубишь ее.

⁹Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

¹⁰В одной из синагог учил Он в субботу.

¹⁰А кад учаше у једној зборници у суботу,

¹¹Там была женщина, восемнадцать лет имевшая духа немощи: она была скорчена и не могла выпрямиться.

¹¹И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

¹²Иисус, увидев ее, подозвал и сказал ей: женщина! ты освобождаешься от недуга твоего.

¹²А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.

¹³И возложил на нее руки, и она тотчас выпрямилась и стала славить Бога.

¹³И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

¹⁴При этом начальник синагоги, негодуя, что Иисус исцелил в субботу, сказал народу: есть шесть дней, в которые должно делать; в те и приходите исцеляться, а не в день субботний.

¹⁴А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.

¹⁵Господь сказал ему в ответ: лицемер! не отвязывает ли каждый из вас вола своего или осла от яслей в субботу и не ведет ли поить?

¹⁵А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

¹⁶сию же дочь Авраамову, которую связал сатана вот уже восемнадцать лет, не надлежало ли освободить от уз сих в день субботний?

¹⁶А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?

¹⁷И когда говорил Он это, все противившиеся Ему стыдились; и весь народ радовался о всех славных делах Его.

¹⁷И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.

¹⁸Он же сказал: чему подобно Царствие Божие? и чемууподоблю его?

¹⁸А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?

¹⁹Оно подобно зерну горчичному, которое, взяв, человек посадил в саду своем; и выросло, и стало большимдеревом, и птицы небесные укрывались в ветвях его.

¹⁹Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

²⁰Еще сказал: чему уподоблю Царствие Божие?

²⁰Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

²¹Оно подобно закваске, которую женщина, взяв, положила в три меры муки, доколе не вскисло все.

²¹Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

²²И проходил по городам и селениям, уча и направляя путь к Иерусалиму.

²²И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

²³Некто сказал Ему: Господи! неужели мало спасающихся? Он же сказал им:

²³Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:

²⁴подвизайтесь войти сквозь тесные врата, ибо, сказываю вам, многие поищут войти, и не возмогут.

²⁴Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

²⁵Когда хозяин дома встанет и затворит двери, тогда вы, стоя вне, станете стучать вдвери и говорить: Господи! Господи! отвори нам; но Он скажет вам в ответ: не знаю вас, откуда вы.

²⁵Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

²⁶Тогда станете говорить: мы ели и пили пред Тобою, и на улицах наших учил Ты.

²⁶Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

²⁷Но Он скажет: говорю вам: не знаю вас, откуда вы; отойдите от Меня все делатели неправды.

²⁷А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

²⁸Там будет плач и скрежет зубов, когда увидите Авраама, Исаака и Иакова и всех пророков в Царствии Божием, а себя изгоняемыми вон.

²⁸Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.

²⁹И придут от востока и запада, и севера и юга, и возлягут в Царствии Божием.

²⁹И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.

³⁰И вот, есть последние, которые будут первыми, и есть первые, которые будут последними.

³⁰И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

³¹В тот день пришли некоторые из фарисеев и говорилиЕму: выйди и удались отсюда, ибо Ирод хочет убить Тебя.

³¹У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

³²И сказал им: пойдите, скажите этой лисице: се, изгоняю бесов и совершаю исцеления сегодня и завтра, и в третий день кончу;

³²И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.

³³а впрочем, Мне должно ходить сегодня, завтра и впоследующий день, потому что не бывает, чтобы пророк погиб вне Иерусалима.

³³Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

³⁴Иерусалим! Иерусалим! избивающий пророков и камнямипобивающий посланных к тебе! сколько раз хотел Я собрать чад твоих, как птица птенцов своих под крылья, и вы не захотели!

³⁴Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!

³⁵Се, оставляется вам дом ваш пуст. Сказываю же вам, что вы не увидите Меня, пока не придет время, когда скажете: благословен Грядый во имя Господне!

³⁵Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.