¹Между тем, когда собрались тысячи народа, так что теснили друг друга, Он начал говорить сперва ученикамСвоим: берегитесь закваски фарисейской, которая есть лицемерие.

¹Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

²Нет ничего сокровенного, что не открылось бы, и тайного, чего не узнали бы.

²Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

³Посему, что вы сказали в темноте, то услышится во свете; и что говорили на ухо внутри дома, то будет провозглашено на кровлях.

³Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

⁴Говорю же вам, друзьям Моим: не бойтесь убивающих тело и потом не могущих ничего более сделать;

⁴Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁵но скажу вам, кого бояться: бойтесь того, кто, по убиении, может ввергнуть в геенну: ей,говорю вам, того бойтесь.

⁵Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁶Не пять ли малых птиц продаются за два ассария? и ни одна из них не забыта у Бога.

⁶Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁷А у вас и волосы на голове все сочтены. Итак не бойтесь: вы дороже многих малых птиц.

⁷А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁸Сказываю же вам: всякого, кто исповедает Меня пред человеками, и Сын Человеческий исповедает пред Ангелами Божиими;

⁸Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁹а кто отвергнется Меня пред человеками, тот отвержен будет пред Ангелами Божиими.

⁹А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

¹⁰И всякому, кто скажет слово на Сына Человеческого,прощено будет; а кто скажет хулу на Святаго Духа, тому не простится.

¹⁰И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹¹Когда же приведут вас в синагоги, к начальствам ивластям, не заботьтесь, как или что отвечать, или что говорить,

¹¹А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹²ибо Святый Дух научит вас в тот час, что должно говорить.

¹²Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹³Некто из народа сказал Ему: Учитель! скажи брату моему, чтобы он разделил со мною наследство.

¹³Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹⁴Он же сказал человеку тому: кто поставил Меня судить или делить вас?

¹⁴А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁵При этом сказал им: смотрите, берегитесь любостяжания, ибо жизнь человека не зависит от изобилияего имения.

¹⁵А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁶И сказал им притчу: у одного богатого человека был хороший урожай в поле;

¹⁶Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁷и он рассуждал сам с собою: что мне делать? некуда мне собрать плодов моих?

¹⁷И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁸И сказал: вот что сделаю: сломаю житницы мои и построю большие, и соберу тудавесь хлеб мой и все добро мое,

¹⁸И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁹и скажу душе моей: душа! много добра лежит у тебя на многие годы: покойся,ешь, пей, веселись.

¹⁹И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

²⁰Но Бог сказал ему: безумный! в сию ночь душу твою возьмут у тебя; кому же достанется то, что ты заготовил?

²⁰А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²¹Так бывает с тем , кто собирает сокровища для себя, а не в Бога богатеет.

²¹Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²²И сказал ученикам Своим: посему говорю вам, – не заботьтесь для души вашей, что вам есть, нидля тела, во что одеться:

²²А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²³душа больше пищи, и тело – одежды.

²³Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²⁴Посмотрите на воронов: они не сеют, не жнут; нет у них ни хранилищ, ни житниц, и Бог питает их; сколько же вы лучше птиц?

²⁴Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁵Да и кто из вас, заботясь, может прибавить себе роста хотя на один локоть?

²⁵А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁶Итак, если и малейшего сделать не можете, что заботитесь о прочем?

²⁶А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁷Посмотрите на лилии, как они растут: не трудятся, не прядут; но говорю вам, что и Соломон во всей славе своей не одевался так, как всякая из них.

²⁷Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁸Если же траву на поле, которая сегодня есть, а завтра будет брошена в печь, Бог так одевает, то кольми паче вас, маловеры!

²⁸А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁹Итак, не ищите, что вам есть, или что пить, и не беспокойтесь,

²⁹И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

³⁰потому что всего этого ищут люди мира сего; ваш же Отец знает, что вы имеете нужду в том;

³⁰Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³¹наипаче ищите Царствия Божия, и это все приложится вам.

³¹Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³²Не бойся, малое стадо! ибо Отец ваш благоволил дать вам Царство.

³²Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³³Продавайте имения ваши и давайте милостыню. Приготовляйте себе влагалища не ветшающие, сокровище неоскудевающее нанебесах, куда вор не приближается и где моль не съедает,

³³Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³⁴ибо где сокровище ваше, там и сердце ваше будет.

³⁴Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁵Да будут чресла ваши препоясаны и светильники горящи.

³⁵Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁶И вы будьте подобны людям, ожидающим возвращениягосподина своего с брака, дабы, когда придет и постучит,тотчас отворить ему.

³⁶И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁷Блаженны рабы те, которых господин, придя, найдетбодрствующими; истинно говорю вам, он препояшется и посадит их, и, подходя, станет служить им.

³⁷Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁸И если придет во вторую стражу, и в третью стражу придет, и найдет их так, то блаженны рабы те.

³⁸И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁹Вы знаете, что если бы ведал хозяин дома, в который час придет вор, то бодрствовал бы и не допустил бы подкопать дом свой.

³⁹Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

⁴⁰Будьте же и вы готовы, ибо, в который час не думаете, приидет Сын Человеческий.

⁴⁰И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴¹Тогда сказал Ему Петр: Господи! к нам ли притчу сию говоришь, или и ко всем?

⁴¹А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴²Господь же сказал: кто верный и благоразумный домоправитель, которого господин поставил над слугами своими раздавать им в свое время меру хлеба?

⁴²А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴³Блажен раб тот, которого господин его, придя, найдет поступающим так.

⁴³Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴⁴Истинно говорю вам, что над всем имением своим поставит его.

⁴⁴Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁵Если же раб тот скажет в сердце своем: не скоро придет господин мой, и начнет бить слуг и служанок, есть и пить и напиваться, –

⁴⁵Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁶то придет господин раба того в день, в который он не ожидает, и в час, в который не думает, и рассечет его, и подвергнет его одной участи с неверными.

⁴⁶Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁷Раб же тот, который знал волю господина своего, и не был готов, и не делал по воле его, бит будет много;

⁴⁷А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁸а который не знал, и сделал достойное наказания, бит будет меньше. И от всякого, кому дано много, много и потребуется, и кому много вверено, с того больше взыщут.

⁴⁸А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁹Огонь пришел Я низвести на землю, и как желал бы, чтобы он уже возгорелся!

⁴⁹Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁵⁰Крещением должен Я креститься; и как Я томлюсь, пока сие совершится!

⁵⁰Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵¹Думаете ли вы, что Я пришел дать мир земле? Нет, говорю вам, но разделение;

⁵¹Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵²ибо отныне пятеро в одном доме станут разделяться, трое против двух, и двое против трех:

⁵²Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵³отец будет против сына, и сын против отца; мать против дочери, и дочь против матери; свекровь против невесткисвоей, и невестка против свекрови своей.

⁵³Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵⁴Сказал же и народу: когда вы видите облако,поднимающееся с запада, тотчас говорите: дождь будет, и бывает так;

⁵⁴А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁵и когда дует южный ветер, говорите: зной будет, и бывает.

⁵⁵И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁶Лицемеры! лице земли и неба распознавать умеете, как же времени сего не узнаете?

⁵⁶Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁷Зачем же вы и по самим себе не судите, чему быть должно?

⁵⁷Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

⁵⁸Когда ты идешь с соперником своим к начальству, то на дороге постарайся освободиться от него, чтобы он не привел тебя к судье, а судья не отдал тебя истязателю, а истязатель не вверг тебя в темницу;

⁵⁸Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

⁵⁹Сказываю тебе: не выйдешь оттуда, пока не отдашь и последней полушки.

⁵⁹Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.