¹Случилось, что когда Он в одном месте молился, и перестал, один из учеников Его сказал Ему: Господи! научи нас молиться, как и Иоанн научил учеников своих.

¹И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

²Он сказал им: когда молитесь, говорите: Отче наш, сущий на небесах! да святится имя Твое; да приидет Царствие Твое; да будет воля Твоя и на земле, как нанебе;

²А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

³хлеб наш насущный подавай нам на каждый день;

³Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;

⁴и прости нам грехи наши, ибо и мы прощаем всякому должнику нашему; и не введи нас в искушение, но избавь нас от лукавого.

⁴И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

⁵И сказал им: положим, что кто-нибудь из вас, имея друга, придет к нему в полночь и скажет ему: друг! дай мне взаймы три хлеба,

⁵И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;

⁶ибо друг мой с дороги зашел ко мне, и мне нечего предложить ему;

⁶Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

⁷а тот изнутри скажет ему в ответ: не беспокой меня, двери уже заперты, и дети мои со мною на постели; не могу встать и дать тебе.

⁷А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

⁸Если, говорю вам, он не встанет и не даст ему по дружбе с ним, то по неотступности его, встав, даст ему, сколько просит.

⁸И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

⁹И Я скажу вам: просите, и дано будет вам; ищите, и найдете;стучите, и отворят вам,

⁹И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

¹⁰ибо всякий просящий получает, и ищущий находит, и стучащему отворят.

¹⁰Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

¹¹Какой из вас отец, когда сын попросит у него хлеба, подаст ему камень? или, когда попросит рыбы, подаст ему змею вместо рыбы?

¹¹Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?

¹²Или, если попросит яйца, подаст ему скорпиона?

¹²Или ако заиште јаје да му да скорпију?

¹³Итак, если вы, будучи злы, умеете даяния благие давать детям вашим, тем более Отец Небесный даст Духа Святаго просящим у Него.

¹³Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?

¹⁴Однажды изгнал Он беса, который был нем; и когда бес вышел, немой стал говорить; и народ удивился.

¹⁴И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.

¹⁵Некоторые же из них говорили: Он изгоняет бесов силою веельзевула, князя бесовского.

¹⁵А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.

¹⁶А другие, искушая, требовали от Него знамения с неба.

¹⁶А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹⁷Но Он, зная помышления их, сказал им: всякое царство, разделившееся само в себе, опустеет, и дом, разделившийся сам в себе, падет;

¹⁷А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.

¹⁸если же и сатана разделится сам в себе, то как устоит царство его? а вы говорите, что Я силою веельзевула изгоняю бесов;

¹⁸Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

¹⁹и если Я силою веельзевула изгоняю бесов, то сыновьяваши чьею силою изгоняют их? Посему они будут вам судьями.

¹⁹Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

²⁰Если же Я перстом Божиим изгоняю бесов, то, конечно,достигло до вас Царствие Божие.

²⁰А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

²¹Когда сильный с оружием охраняет свой дом, тогда в безопасности его имение;

²¹Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

²²когда же сильнейший его нападет на него и победит его, тогда возьмет все оружие его, на которое он надеялся, и разделит похищенное у него.

²²А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.

²³Кто не со Мною, тот против Меня; и кто не собирает со Мною, тот расточает.

²³Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

²⁴Когда нечистый дух выйдет из человека, то ходит по безводным местам, ища покоя, и, не находя, говорит: возвращусь в дом мой, откуда вышел;

²⁴Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

²⁵и, придя, находит его выметенным и убранным;

²⁵И дошавши нађе пометен и украшен.

²⁶тогда идет и берет с собою семь других духов, злейших себя, и, войдя, живут там, – и бывает для человека того последнее хуже первого.

²⁶Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.

²⁷Когда же Он говорил это, одна женщина, возвысив голос из народа, сказала Ему: блаженно чрево, носившее Тебя, и сосцы, Тебя питавшие!

²⁷А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

²⁸А Он сказал: блаженны слышащие слово Божие и соблюдающие его.

²⁸А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

²⁹Когда же народ стал сходиться во множестве, Он начал говорить: род сей лукав, он ищет знамения, и знамение не дастся ему, кроме знамения Ионы пророка;

²⁹А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

³⁰ибо как Иона был знамением для Ниневитян, так будет и Сын Человеческий для рода сего.

³⁰Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.

³¹Царица южная восстанет на суд с людьми рода сего и осудит их, ибо она приходила от пределов земли послушать мудрости Соломоновой; и вот, здесь больше Соломона.

³¹Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

³²Ниневитяне восстанут на суд с родом сим и осудят его, ибо они покаялись от проповеди Иониной, и вот, здесь больше Ионы.

³²Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.

³³Никто, зажегши свечу, не ставит ее в сокровенном месте, ни под сосудом, но на подсвечнике, чтобы входящие видели свет.

³³Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.

³⁴Светильник тела есть око; итак, если око твое будет чисто, то и все тело твое будет светло; а если оно будет худо, то и тело твое будет темно.

³⁴Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.

³⁵Итак, смотри: свет, который в тебе, не есть ли тьма?

³⁵Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.

³⁶Если же тело твое все светло и не имеет ни одной темной части, то будет светло все так, как бы светильникосвещал тебя сиянием.

³⁶Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.

³⁷Когда Он говорил это, один фарисей просил Его к себе обедать. Он пришел и возлег.

³⁷А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.

³⁸Фарисей же удивился, увидев, что Он не умыл рук перед обедом.

³⁸А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.

³⁹Но Господь сказал ему: ныне вы, фарисеи, внешность чаши и блюда очищаете, а внутренность ваша исполнена хищения и лукавства.

³⁹А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

⁴⁰Неразумные! не Тот же ли, Кто сотворил внешнее, сотворил и внутреннее?

⁴⁰Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

⁴¹Подавайте лучше милостыню из того, что у вас есть, тогда все будет у вас чисто.

⁴¹Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

⁴²Но горе вам, фарисеям, что даете десятину с мяты, руты и всяких овощей, и нерадите о суде и любви Божией: сие надлежало делать, и того не оставлять.

⁴²Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

⁴³Горе вам, фарисеям, что любите председания в синагогах и приветствия в народных собраниях.

⁴³Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

⁴⁴Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что вы – как гробы скрытые, над которыми люди ходят и не знают того.

⁴⁴Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

⁴⁵На это некто из законников сказал Ему: Учитель! говоря это, Ты и нас обижаешь.

⁴⁵А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.

⁴⁶Но Он сказал: и вам, законникам, горе, что налагаете на людей бремена неудобоносимые, а сами и одним перстом своим не дотрагиваетесь до них.

⁴⁶А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.

⁴⁷Горе вам, что строите гробницы пророкам, которых избили отцы ваши:

⁴⁷Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.

⁴⁸сим вы свидетельствуете о делах отцов ваших и соглашаетесь с ними, ибо они избили пророков, а вы строите им гробницы.

⁴⁸Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

⁴⁹Потому и премудрость Божия сказала: пошлю к ним пророков и Апостолов, и из них одних убьют, а других изгонят,

⁴⁹Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;

⁵⁰да взыщется от рода сего кровь всех пророков, пролитая от создания мира,

⁵⁰Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,

⁵¹от крови Авеля до крови Захарии, убитого между жертвенником и храмом. Ей, говорю вам, взыщется от рода сего.

⁵¹Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.

⁵²Горе вам, законникам, что вы взяли ключ разумения: сами не вошли, и входящим воспрепятствовали.

⁵²Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.

⁵³Когда Он говорил им это, книжники и фарисеи начали сильно приступать к Нему, вынуждая у Него ответы на многое,

⁵³А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,

⁵⁴подыскиваясь под Него и стараясь уловить что-нибудь из уст Его, чтобы обвинить Его.

⁵⁴Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.