¹После сего избрал Господь и других семьдесят учеников , и послал их по два пред лицем Своим во всякий город и место, куда Сам хотел идти,

¹А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.

²и сказал им: жатвы много, а делателей мало; итак, молите Господина жатвы, чтобы выслал делателей на жатву Свою.

²А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

³Идите! Я посылаю вас, как агнцев среди волков.

³Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

⁴Не берите ни мешка, ни сумы, ни обуви, и никого на дороге не приветствуйте.

⁴Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

⁵В какой дом войдете, сперва говорите: мир дому сему;

⁵У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

⁶и если будет там сын мира, то почиет на нем мир ваш, а если нет, то к вам возвратится.

⁶И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

⁷В доме же том оставайтесь, ешьте и пейте, что у них есть, ибо трудящийся достоин награды за труды свои; не переходите из дома в дом.

⁷А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

⁸И если придете в какой город и примут вас, ешьте, что вам предложат,

⁸И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.

⁹и исцеляйте находящихся в нем больных, и говорите им: приблизилось к вам Царствие Божие.

⁹И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.

¹⁰Если же придете в какой город и не примут вас, то, выйдя на улицу, скажите:

¹⁰И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

¹¹и прах, прилипший к нам от вашего города, отрясаем вам; однако же знайте, что приблизилось к вам Царствие Божие.

¹¹И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

¹²Сказываю вам, что Содому в день оный будет отраднее, нежели городу тому.

¹²Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.

¹³Горе тебе, Хоразин! горе тебе, Вифсаида! ибо если бы в Тире и Сидоне явлены были силы, явленные в вас, то давно бы они, сидя во вретище и пепле, покаялись;

¹³Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

¹⁴но и Тиру и Сидону отраднее будет на суде, нежели вам.

¹⁴Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

¹⁵И ты, Капернаум, до неба вознесшийся, до ада низвергнешься.

¹⁵И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

¹⁶Слушающий вас Меня слушает, и отвергающийся вас Меня отвергается; а отвергающийся Меня отвергается Пославшего Меня.

¹⁶Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁷Семьдесят учеников возвратились с радостью и говорили: Господи! и бесы повинуются нам о имени Твоем.

¹⁷Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁸Он же сказал им: Я видел сатану, спадшего с неба, как молнию;

¹⁸А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁹се, даю вам власть наступать на змей и скорпионов и на всю силу вражью, и ничто не повредит вам;

¹⁹Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

²⁰однакож тому не радуйтесь, что духи вам повинуются, но радуйтесь тому, что имена ваши написаны на небесах.

²⁰Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²¹В тот час возрадовался духом Иисус и сказал: славлю Тебя, Отче, Господи неба и земли, что Ты утаил сие от мудрых и разумных и открыл младенцам. Ей, Отче! Ибо таково было Твое благоволение.

²¹У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

²²И, обратившись к ученикам, сказал: все предано Мне Отцем Моим; и кто есть Сын, не знает никто, кроме Отца, и кто есть Отец, не знает никто , кроме Сына, и кому Сын хочет открыть.

²²И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.

²³И, обратившись к ученикам, сказал им особо: блаженны очи, видящие то, что вы видите!

²³И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

²⁴ибо сказываю вам, что многие пророки и цари желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали.

²⁴Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

²⁵И вот, один законник встал и, искушая Его, сказал: Учитель! что мне делать, чтобы наследоватьжизнь вечную?

²⁵И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

²⁶Он же сказал ему: в законе что написано? как читаешь?

²⁶А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

²⁷Он сказал в ответ: возлюби Господа Богатвоего всем сердцем твоим, и всею душею твоею, и всею крепостию твоею, и всем разумением твоим, и ближнего твоего, как самого себя.

²⁷А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

²⁸Иисус сказал ему: правильно ты отвечал; так поступай, и будешь жить.

²⁸Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

²⁹Но он, желая оправдать себя, сказал Иисусу: а кто мой ближний?

²⁹А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

³⁰На это сказал Иисус: некоторый человек шел из Иерусалима в Иерихон и попался разбойникам, которые сняли с него одежду, изранили его и ушли, оставив его едва живым.

³⁰А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

³¹По случаю один священник шел тою дорогою и, увидев его, прошел мимо.

³¹А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

³²Также и левит, быв на том месте, подошел, посмотрел и прошел мимо.

³²А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

³³Самарянин же некто, проезжая, нашел на него и, увидев его, сжалился

³³А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

³⁴и, подойдя, перевязал ему раны, возливая масло и вино; и, посадив его на своего осла, привез его в гостиницу и позаботился о нем;

³⁴И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

³⁵а на другой день, отъезжая, вынул два динария, дал содержателю гостиницы и сказал ему: позаботься о нем; и если издержишь что более, я, когда возвращусь, отдам тебе.

³⁵И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

³⁶Кто из этих троих, думаешь ты, был ближний попавшемуся разбойникам?

³⁶Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

³⁷Он сказал: оказавший ему милость. Тогда Иисус сказал ему: иди, и ты поступай так же.

³⁷А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

³⁸В продолжение пути их пришел Он в одно селение; здесь женщина, именем Марфа, приняла Его в дом свой;

³⁸А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁹у нее была сестра, именем Мария, которая села у ног Иисуса и слушала слово Его.

³⁹И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

⁴⁰Марфа же заботилась о большом угощении и, подойдя, сказала: Господи! или Тебе нужды нет, что сестра моя одну меня оставила служить? скажи ей, чтобыпомогла мне.

⁴⁰А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴¹Иисус же сказал ей в ответ: Марфа! Марфа! ты заботишься и суетишься о многом,

⁴¹А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴²а одно только нужно; Мария же избрала благую часть,которая не отнимется у нее.

⁴²А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.