¹Созвав же двенадцать, дал силу и власть над всеми бесами и врачевать от болезней,

¹Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

²и послал их проповедывать Царствие Божие и исцелять больных.

²И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

³И сказал им: ничего не берите на дорогу: ни посоха, ни сумы, ни хлеба, ни серебра, и не имейте по две одежды;

³И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

⁴и в какой дом войдете, там оставайтесь и оттуда отправляйтесь в путь .

⁴У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

⁵А если где не примут вас, то, выходя из того города, отрясите и прах от ног ваших во свидетельство на них.

⁵И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

⁶Они пошли и проходили по селениям, благовествуя иисцеляя повсюду.

⁶А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

⁷Услышал Ирод четвертовластник о всем, что делал Иисус , и недоумевал: ибо одни говорили, что это Иоанн восстал из мертвых;

⁷А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

⁸другие, что Илия явился, а иные, что один из древних пророков воскрес.

⁸А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

⁹И сказал Ирод: Иоанна я обезглавил; кто же Этот, о Котором я слышу такое? И искал увидеть Его.

⁹И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

¹⁰Апостолы, возвратившись, рассказали Ему, что они сделали; и Он, взяв их с Собою, удалился особо в пустое место, близ города, называемого Вифсаидою.

¹⁰И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

¹¹Но народ, узнав, пошел за Ним; и Он, приняв их, беседовал с ними о Царствии Божием и требовавших исцеления исцелял.

¹¹А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

¹²День же начал склоняться к вечеру. И, приступив кНему, двенадцать говорили Ему: отпусти народ, чтобы они пошли в окрестные селения и деревни ночевать и достали пищи; потому что мы здесь в пустом месте.

¹²А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

¹³Но Он сказал им: вы дайте им есть. Они сказали: у нас нет более пятихлебов и двух рыб; разве нам пойти купить пищи для всех сих людей?

¹³А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

¹⁴Ибо их было около пяти тысяч человек. Но Он сказал ученикам Своим: рассадите их рядами по пятидесяти.

¹⁴Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

¹⁵И сделали так, и рассадили всех.

¹⁵И учинише тако, и посадише их све.

¹⁶Он же, взяв пять хлебов и две рыбы и воззрев на небо, благословил их, преломил и дал ученикам, чтобы раздать народу.

¹⁶А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

¹⁷И ели, и насытились все; и оставшихся у них кусков набрано двенадцать коробов.

¹⁷И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

¹⁸В одно время, когда Он молился в уединенном месте, и ученики были с Ним, Он спросил их: за кого почитает Меня народ?

¹⁸И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

¹⁹Они сказали в ответ: за Иоанна Крестителя, а иные за Илию; другие же говорят , что один из древних пророков воскрес.

¹⁹А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

²⁰Он же спросил их: а вы за кого почитаете Меня? Отвечал Петр: за Христа Божия.

²⁰А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

²¹Но Он строго приказал им никому не говорить о сем,

²¹А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

²²сказав, что Сыну Человеческому должно много пострадать, и быть отвержену старейшинами, первосвященниками и книжниками, и быть убиту, и в третий деньвоскреснуть.

²²Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

²³Ко всем же сказал: если кто хочет идти за Мною, отвергнись себя, и возьми крест свой, и следуй за Мною.

²³А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

²⁴Ибо кто хочет душу свою сберечь, тот потеряет ее; а кто потеряет душу свою ради Меня, тот сбережет ее.

²⁴Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

²⁵Ибо что пользы человеку приобрести весь мир, а себя самого погубить или повредить себе?

²⁵Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

²⁶Ибо кто постыдится Меня и Моих слов, того Сын Человеческий постыдится, когда приидет во славе Своей и Отца и святых Ангелов.

²⁶Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

²⁷Говорю же вам истинно: есть некоторые из стоящих здесь, которые не вкусят смерти, как уже увидят Царствие Божие.

²⁷А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

²⁸После сих слов, дней через восемь, взяв Петра, Иоанна и Иакова, взошел Он на гору помолиться.

²⁸А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

²⁹И когда молился, вид лица Его изменился, и одежда Его сделалась белою, блистающею.

²⁹И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

³⁰И вот, два мужа беседовали с Ним, которые были Моисей и Илия;

³⁰И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

³¹явившись во славе, они говорили об исходе Его, который Ему надлежало совершить в Иерусалиме.

³¹Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

³²Петр же и бывшие с ним отягчены были сном; но, пробудившись, увидели славу Его и двух мужей, стоявших с Ним.

³²А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

³³И когда они отходили от Него, сказал Петр Иисусу: Наставник! хорошо нам здесь быть; сделаем три кущи: одну Тебе, одну Моисею и одну Илии, – не зная, что говорил.

³³И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

³⁴Когда же он говорил это, явилось облако и осенило их; и устрашились, когда вошли в облако.

³⁴А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

³⁵И был из облака глас, глаголющий: Сей есть Сын Мой Возлюбленный, Его слушайте.

³⁵И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

³⁶Когда был глас сей, остался Иисус один. И они умолчали, и никому не говорили в те дни о том, что видели.

³⁶И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

³⁷В следующий же день, когда они сошли с горы, встретило Его много народа.

³⁷А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

³⁸Вдруг некто из народа воскликнул: Учитель! умоляю Тебя взглянуть на сына моего, он один у меня:

³⁸И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:

³⁹его схватывает дух, и он внезапно вскрикивает, итерзает его, так что он испускает пену; и насилу отступает от него, измучив его.

³⁹И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

⁴⁰Я просил учеников Твоих изгнать его, и они не могли.

⁴⁰И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

⁴¹Иисус же, отвечая, сказал: о, род неверный и развращенный! доколе буду с вами и буду терпеть вас? приведи сюда сына твоего.

⁴¹И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:

⁴²Когда же тот еще шел, бес поверг его и стал бить; но Иисус запретил нечистому духу, и исцелил отрока, и отдал его отцу его.

⁴²А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

⁴³И все удивлялись величию Божию. Когда же все дивились всему, что творил Иисус, Он сказал ученикам Своим:

⁴³И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:

⁴⁴вложите вы себе в уши слова сии: Сын Человеческий будет предан в руки человеческие.

⁴⁴Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

⁴⁵Но они не поняли слова сего, и оно было закрыто от них, так что они не постигли его, а спросить Его о сем слове боялись.

⁴⁵А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

⁴⁶Пришла же им мысль: кто бы из них был больше?

⁴⁶А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

⁴⁷Иисус же, видя помышление сердца их, взяв дитя, поставил его пред Собою

⁴⁷А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,

⁴⁸и сказал им: кто примет сие дитяво имя Мое, тот Меня принимает; а кто примет Меня, тот принимает Пославшего Меня; ибо кто из вас меньше всех, тот будет велик.

⁴⁸И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

⁴⁹При сем Иоанн сказал: Наставник! мы видели человека, именем Твоим изгоняющего бесов, и запретили ему, потому что он не ходит с нами.

⁴⁹А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

⁵⁰Иисус сказал ему: не запрещайте, ибо кто не против вас, тот за вас.

⁵⁰И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

⁵¹Когда же приближались дни взятия Его от мира , Он восхотел идти в Иерусалим;

⁵¹А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

⁵²и послал вестников пред лицем Своим; и они пошли и вошли в селение Самарянское; чтобы приготовить для Него;

⁵²И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.

⁵³но там не приняли Его, потому что Он имел вид путешествующего в Иерусалим.

⁵³И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

⁵⁴Видя то, ученики Его, Иаков и Иоанн, сказали: Господи! хочешь ли, мы скажем, чтобы огонь сошел с неба и истребил их, как и Илия сделал?

⁵⁴А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

⁵⁵Но Он, обратившись к ним, запретил им и сказал: не знаете, какого вы духа;

⁵⁵А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

⁵⁶ибо Сын Человеческий пришел не губить души человеческие, а спасать. И пошли в другое селение.

⁵⁶Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

⁵⁷Случилось, что когда они были в пути, некто сказалЕму: Господи! я пойду за Тобою, куда бы Ты ни пошел.

⁵⁷А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

⁵⁸Иисус сказал ему: лисицы имеют норы, и птицы небесные – гнезда; а Сын Человеческий не имеет, где приклонить голову.

⁵⁸И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

⁵⁹А другому сказал: следуй за Мною. Тот сказал: Господи! позволь мне прежде пойти и похоронить отца моего.

⁵⁹А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

⁶⁰Но Иисус сказал ему: предоставь мертвым погребать своих мертвецов, а ты иди, благовествуй Царствие Божие.

⁶⁰А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

⁶¹Еще другой сказал: я пойду за Тобою, Господи! но прежде позволь мне проститься с домашними моими.

⁶¹А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

⁶²Но Иисус сказал ему: никто, возложивший руку свою на плуг и озирающийся назад, не благонадежен для Царствия Божия.

⁶²А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.