¹После сего Он проходил по городам и селениям, проповедуя и благовествуя Царствие Божие, и с Ним двенадцать,

¹После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.

²и некоторые женщины, которых Он исцелил от злых духов и болезней: Мария, называемая Магдалиною, из которой вышли семь бесов,

²И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

³и Иоанна, жена Хузы, домоправителя Иродова, и Сусанна, и многие другие, которые служили Ему имением своим.

³И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.

⁴Когда же собралось множество народа, и из всех городов жители сходились к Нему, Он начал говорить притчею:

⁴А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:

⁵вышел сеятель сеять семя свое, и когда он сеял, иное упало при дороге и было потоптано, и птицы небесные поклевали его;

⁵Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

⁶а иное упало на камень и, взойдя, засохло, потому что не имело влаги;

⁶А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

⁷а иное упало между тернием, и выросло терние и заглушило его;

⁷И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

⁸а иное упало на добрую землю и, взойдя, принесло плод сторичный. Сказав сие, возгласил: кто имеет уши слышать, да слышит!

⁸А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

⁹Ученики же Его спросили у Него: что бы значила притча сия?

⁹А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?

¹⁰Он сказал: вам дано знать тайны Царствия Божия, а прочим в притчах, так что они видя не видят и слыша не разумеют.

¹⁰А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.

¹¹Вот что значит притча сия: семя есть слово Божие;

¹¹А прича ова значи: Семе је реч Божија.

¹²а упавшее при пути, это суть слушающие, к которым потом приходит диавол и уносит слово из сердца их, чтобы онине уверовали и не спаслись;

¹²А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.

¹³а упавшее на камень, это те, которые, когда услышат слово, с радостью принимают, но которые не имеют корня, и временем веруют, а во время искушения отпадают;

¹³А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.

¹⁴а упавшее в терние, это те, которые слушают слово, но, отходя, заботами, богатством и наслаждениями житейскими подавляются и не приносят плода;

¹⁴А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.

¹⁵а упавшее на добрую землю, это те, которые, услышав слово, хранят его в добром и чистом сердце и приносят плод в терпении. Сказав это, Он возгласил: кто имеет уши слышать, да слышит!

¹⁵А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

¹⁶Никто, зажегши свечу, не покрывает ее сосудом, или неставит под кровать, а ставит на подсвечник, чтобы входящие видели свет.

¹⁶Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.

¹⁷Ибо нет ничего тайного, что не сделалось бы явным, ни сокровенного, что не сделалось бы известным и не обнаружилось бы.

¹⁷Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.

¹⁸Итак, наблюдайте, как вы слушаете: ибо, кто имеет, тому дано будет, а кто не имеет, у того отнимется и то, что он думаетиметь.

¹⁸Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

¹⁹И пришли к Нему Матерь и братья Его, и не могли подойти к Нему по причине народа.

¹⁹Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.

²⁰И дали знать Ему: Матерь и братья Твои стоят вне, желая видеть Тебя.

²⁰И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.

²¹Он сказал им в ответ: матерь Моя и братья Мои суть слушающие слово Божие и исполняющие его.

²¹А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.

²²В один день Он вошел с учениками Своими в лодку и сказал им: переправимся на ту сторону озера. И отправились.

²²И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.

²³Во время плавания их Он заснул. На озере поднялся бурный ветер, и заливало их волнами ,и они были в опасности.

²³А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.

²⁴И, подойдя, разбудили Его и сказали: Наставник!Наставник! погибаем. Но Он, встав, запретил ветру и волнению воды; и перестали, и сделалась тишина.

²⁴И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.

²⁵Тогда Он сказал им: где вера ваша? Они же в страхе и удивлении говорили друг другу: кто же это, что и ветрам повелевает и воде, и повинуются Ему?

²⁵А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?

²⁶И приплыли в страну Гадаринскую, лежащую против Галилеи.

²⁶И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.

²⁷Когда же вышел Он на берег, встретил Его один человек из города, одержимый бесами с давнего времени, и в одежду не одевавшийся, и живший не в доме, а в гробах.

²⁷А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

²⁸Он, увидев Иисуса, вскричал, пал пред Ним и громким голосом сказал: что Тебе до меня, Иисус, Сын Бога Всевышнего? умоляю Тебя, не мучь меня.

²⁸А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.

²⁹Ибо Иисус повелел нечистому духу выйти из сего человека, потому что он долгое время мучил его, так что его связывали цепями и узами, сберегая его; но он разрывал узы и был гоним бесом впустыни.

²⁹Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.

³⁰Иисус спросил его: как тебе имя? Он сказал: легион, – потому что много бесов вошло в него.

³⁰А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.

³¹И они просили Иисуса, чтобы не повелел им идти в бездну.

³¹И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.

³²Тут же на горе паслось большое стадо свиней; и бесы просили Его, чтобы позволил им войти в них. Он позволил им.

³²А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

³³Бесы, выйдя из человека, вошли в свиней, и бросилось стадо с крутизны в озеро и потонуло.

³³Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.

³⁴Пастухи, видя происшедшее, побежали и рассказали в городе и в селениях.

³⁴А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.

³⁵И вышли видеть происшедшее; и, придя к Иисусу, нашли человека, из которого вышли бесы, сидящего у ног Иисуса, одетого и в здравом уме; и ужаснулись.

³⁵И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

³⁶Видевшие же рассказали им, как исцелился бесновавшийся.

³⁶А они што су видели казаше им како се исцели бесни.

³⁷И просил Его весь народ Гадаринской окрестности удалиться от них, потому что они объяты были великимстрахом. Он вошел в лодку и возвратился.

³⁷И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.

³⁸Человек же, из которого вышли бесы, просил Его, чтобыбыть с Ним. Но Иисус отпустил его, сказав:

³⁸Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:

³⁹возвратись в дом твой и расскажи, что сотворил тебе Бог. Он пошел и проповедывал по всемугороду, что сотворил ему Иисус.

³⁹Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.

⁴⁰Когда же возвратился Иисус, народ принял Его, потомучто все ожидали Его.

⁴⁰А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.

⁴¹И вот, пришел человек, именем Иаир, который был начальником синагоги; и, пав к ногам Иисуса, просил Его войти к нему в дом,

⁴¹И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;

⁴²потому что у него была одна дочь, лет двенадцати, и та была при смерти. Когда же Он шел, народ теснил Его.

⁴²Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

⁴³И женщина, страдавшая кровотечением двенадцать лет,которая, издержав на врачей все имение, ни одним не могла быть вылечена,

⁴³И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,

⁴⁴подойдя сзади, коснулась края одежды Его; и тотчас течение крови у ней остановилось.

⁴⁴И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

⁴⁵И сказал Иисус: кто прикоснулся ко Мне? Когда же все отрицались, Петр сказал и бывшие с Ним: Наставник! народ окружает Тебя и теснит, – и Ты говоришь: кто прикоснулся ко Мне?

⁴⁵И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

⁴⁶Но Иисус сказал: прикоснулся ко Мне некто, ибо Я чувствовал силу, исшедшую из Меня.

⁴⁶А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.

⁴⁷Женщина, видя, что она не утаилась, с трепетом подошла и, пав пред Ним, объявила Ему перед всем народом, по какой причинеприкоснулась к Нему и как тотчас исцелилась.

⁴⁷А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.

⁴⁸Он сказал ей: дерзай, дщерь! вера твоя спасла тебя; иди с миром.

⁴⁸А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

⁴⁹Когда Он еще говорил это, приходит некто из дома начальника синагоги и говорит ему: дочь твоя умерла; неутруждай Учителя.

⁴⁹Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.

⁵⁰Но Иисус, услышав это, сказал ему: не бойся, только веруй, и спасена будет.

⁵⁰А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.

⁵¹Придя же в дом, не позволил войтиникому, кроме Петра, Иоанна и Иакова, и отца девицы, и матери.

⁵¹А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.

⁵²Все плакали и рыдали о ней. Но Он сказал: не плачьте; она не умерла, но спит.

⁵²А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.

⁵³И смеялись над Ним, зная, что она умерла.

⁵³И подсмеваху Му се знајући да је умрла.

⁵⁴Он же, выслав всех вон и взяв ее за руку, возгласил: девица! встань.

⁵⁴А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!

⁵⁵И возвратился дух ее; она тотчас встала, и Он велел дать ей есть.

⁵⁵И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.

⁵⁶И удивились родители ее. Он же повелел им не сказывать никому о происшедшем.

⁵⁶И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.