¹Когда Он окончил все слова Свои к слушавшему народу,то вошел в Капернаум.

¹А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.

²У одного сотника слуга, которым он дорожил, был болен при смерти.

²У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.

³Услышав об Иисусе, он послал к Нему Иудейских старейшин просить Его, чтобы пришел исцелить слугу его.

³А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.

⁴И они, придя к Иисусу, просили Его убедительно, говоря: он достоин, чтобы Ты сделал для него это,

⁴А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

⁵ибо он любит народ наш и построил нам синагогу.

⁵Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

⁶Иисус пошел с ними. И когда Он недалеко уже был от дома, сотник прислал к Нему друзей сказать Ему: не трудись, Господи! ибо я недостоин, чтобы Ты вошел под кров мой;

⁶А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;

⁷потому и себя самого не почел я достойным придти к Тебе; но скажи слово, и выздоровеет слуга мой.

⁷Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

⁸Ибо я и подвластный человек, но, имея у себя в подчинении воинов, говорю одному: пойди, и идет; и другому: приди, и приходит; и слуге моему: сделай то, и делает.

⁸Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

⁹Услышав сие, Иисус удивился ему и, обратившись, сказал идущему за Ним народу: сказываю вам, что и в Израиле не нашел Я такой веры.

⁹А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.

¹⁰Посланные, возвратившись в дом, нашли больного слугу выздоровевшим.

¹⁰И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.

¹¹После сего Иисус пошел в город, называемый Наин; и с Ним шли многие из учеников Его и множество народа.

¹¹И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.

¹²Когда же Он приблизился к городским воротам, тутвыносили умершего, единственного сына у матери, а она была вдова; и много народа шло с нею из города.

¹²Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.

¹³Увидев ее, Господь сжалился над нею и сказал ей: не плачь.

¹³И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.

¹⁴И, подойдя, прикоснулся к одру; несшие остановились, и Он сказал: юноша! тебе говорю, встань!

¹⁴И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.

¹⁵Мертвый, поднявшись, сел и стал говорить; и отдал его Иисус матери его.

¹⁵И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

¹⁶И всех объял страх, и славили Бога, говоря: великий пророк восстал между нами, и Бог посетил народ Свой.

¹⁶А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

¹⁷Такое мнение о Нем распространилось по всей Иудее и по всей окрестности.

¹⁷И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.

¹⁸И возвестили Иоанну ученики его о всем том.

¹⁸И јавише Јовану ученици његови за све ово.

¹⁹Иоанн, призвав двоих из учеников своих, послал к Иисусу спросить: Ты ли Тот, Который должен придти, или ожидать нам другого?

¹⁹И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

²⁰Они, придя к Иисусу , сказали: Иоанн Крестительпослал нас к Тебе спросить: Ты ли Тот, Которому должно придти, или другого ожидать нам?

²⁰Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

²¹А в это время Он многих исцелил от болезней и недугов и от злых духов, и многим слепым даровал зрение.

²¹А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.

²²И сказал им Иисус в ответ: пойдите, скажите Иоанну, что вы видели и слышали: слепые прозревают, хромые ходят, прокаженные очищаются, глухие слышат, мертвые воскресают, нищие благовествуют;

²²И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.

²³и блажен, кто не соблазнится о Мне!

²³И благо ономе који се не саблазни о мене.

²⁴По отшествии же посланных Иоанном, начал говорить к народу об Иоанне: что смотреть ходили вы в пустыню? трость ли, ветром колеблемую?

²⁴А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

²⁵Что же смотреть ходили вы? человека ли, одетого в мягкие одежды? Но одевающиеся пышно и роскошно живущие находятся при дворах царских.

²⁵Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

²⁶Что же смотреть ходили вы? пророка ли? Да, говорю вам, и больше пророка.

²⁶Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

²⁷Сей есть, о котором написано: вот, Я посылаю Ангела Моего пред лицем Твоим, который приготовитпуть Твой пред Тобою.

²⁷Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.

²⁸Ибо говорю вам: из рожденных женами нет ни одного пророка больше Иоанна Крестителя; но меньший в Царствии Божием больше его.

²⁸Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.

²⁹И весь народ, слушавший Его , и мытари воздали славу Богу, крестившись крещением Иоанновым;

²⁹И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;

³⁰а фарисеи и законники отвергли волю Божию о себе, не крестившись от него.

³⁰А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.

³¹Тогда Господь сказал: с кем сравню людей рода сего? и кому они подобны?

³¹А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

³²Они подобны детям, которые сидят на улице, кличут друг друга и говорят: мы играли вам на свирели, и вы не плясали; мы пели вам плачевные песни, и вы не плакали.

³²Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

³³Ибо пришел Иоанн Креститель: ни хлеба неест, ни вина не пьет; и говорите: в нем бес.

³³Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;

³⁴Пришел Сын Человеческий: ест и пьет; и говорите: вот человек, который любит есть и пить вино, друг мытарям и грешникам.

³⁴Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.

³⁵И оправдана премудрость всеми чадами ее.

³⁵И оправдаше премудрост сва деца њена.

³⁶Некто из фарисеев просил Его вкусить с ним пищи; и Он, войдя в дом фарисея, возлег.

³⁶Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:

³⁷И вот, женщина того города, которая была грешница, узнав, что Он возлежит в доме фарисея, принесла алавастровый сосуд с миром

³⁷И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

³⁸и, став позади у ног Его и плача, начала обливать ноги Его слезами и отирать волосами головы своей, и целовала ноги Его, и мазала миром.

³⁸И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.

³⁹Видя это, фарисей, пригласивший Его, сказал сам в себе: если бы Он был пророк, то знал бы, кто и какая женщина прикасается к Нему, ибо она грешница.

³⁹А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.

⁴⁰Обратившись к нему, Иисус сказал: Симон! Я имею нечто сказать тебе. Он говорит: скажи, Учитель.

⁴⁰И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.

⁴¹Иисус сказал: у одного заимодавца было два должника: один должен был пятьсот динариев, а другой пятьдесят,

⁴¹А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.

⁴²но как они не имели чем заплатить, он простил обоим. Скажи же, который из них более возлюбит его?

⁴²А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

⁴³Симон отвечал: думаю, тот, которому более простил. Он сказал ему: правильно ты рассудил.

⁴³А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.

⁴⁴И, обратившись к женщине, сказал Симону: видишь ли ты эту женщину? Я пришел в дом твой, и ты воды Мне на ноги не дал, а она слезами облила Мне ноги и волосами головы своей отерла;

⁴⁴И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.

⁴⁵ты целования Мне не дал, а она, с тех пор как Я пришел, не перестает целовать у Меня ноги;

⁴⁵Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.

⁴⁶ты головы Мне маслом не помазал, а она миром помазала Мне ноги.

⁴⁶Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

⁴⁷А потому сказываю тебе: прощаются грехи ее многие за то, что она возлюбила много, а кому мало прощается, тот мало любит.

⁴⁷Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

⁴⁸Ей же сказал: прощаются тебе грехи.

⁴⁸А њој рече: Опраштају ти се греси.

⁴⁹И возлежавшие с Ним начали говорить про себя: кто это, что и грехи прощает?

⁴⁹И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?

⁵⁰Он же сказал женщине: вера твоя спасла тебя, иди с миром.

⁵⁰А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.