¹В субботу, первую по втором дне Пасхи, случилось Ему проходить засеянными полями, и ученики Его срывали колосья и ели, растираяруками.

¹Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

²Некоторые же из фарисеев сказали им: зачем вы делаетето, чего не должно делать в субботы?

²А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

³Иисус сказал им в ответ: разве вы не читали, что сделал Давид, когда взалкал сам и бывшие с ним?

³И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

⁴Как он вошел в дом Божий, взял хлебы предложения, которых не должно было есть никому, кроме одних священников, и ел, и дал бывшим с ним?

⁴Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

⁵И сказал им: Сын Человеческий есть господин и субботы.

⁵И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

⁶Случилось же и в другую субботу войти Ему в синагогу и учить. Там был человек, у которого правая рука была сухая.

⁶А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁷Книжники же и фарисеи наблюдали за Ним, не исцелит ли в субботу, чтобы найти обвинение против Него.

⁷Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

⁸Но Он, зная помышления их, сказал человеку, имеющему сухую руку: встань и выступи на средину. И он встал и выступил.

⁸А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

⁹Тогда сказал им Иисус: спрошу Я вас: что должно делать в субботу? добро, или зло?спасти душу, или погубить? Они молчали.

⁹А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

¹⁰И, посмотрев на всех их, сказал тому человеку: протяни руку твою. Он так и сделал; и стала рука его здорова, как другая.

¹⁰И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

¹¹Они же пришли в бешенство и говорили между собою, что бы им сделать с Иисусом.

¹¹А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

¹²В те дни взошел Он на гору помолиться и пробыл всю ночь в молитве к Богу.

¹²Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

¹³Когда же настал день, призвал учеников Своих и избрал из них двенадцать, которых и наименовал Апостолами:

¹³И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

¹⁴Симона, которого и назвал Петром, и Андрея, брата его, Иакова и Иоанна, Филиппа и Варфоломея,

¹⁴Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

¹⁵Матфея и Фому, Иакова Алфеева и Симона, прозываемогоЗилотом,

¹⁵Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

¹⁶Иуду Иаковлева и Иуду Искариота, который потом сделался предателем.

¹⁶Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁷И, сойдя с ними, стал Он на ровном месте, и множество учеников Его, и много народа из всей Иудеи и Иерусалима и приморских мест Тирских и Сидонских,

¹⁷И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

¹⁸которые пришли послушать Его и исцелиться от болезней своих, также и страждущие от нечистых духов; и исцелялись.

¹⁸Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

¹⁹И весь народ искал прикасаться к Нему, потому что от Него исходила сила и исцеляла всех.

¹⁹И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

²⁰И Он, возведя очи Свои на учеников Своих, говорил: Блаженны нищие духом, ибо ваше есть Царствие Божие.

²⁰И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

²¹Блаженны алчущие ныне, ибо насытитесь. Блаженны плачущие ныне, ибо воссмеетесь.

²¹Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

²²Блаженны вы, когда возненавидят вас люди и когда отлучат вас, и будут поносить, и пронесут имя ваше, как бесчестное, за Сына Человеческого.

²²Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

²³Возрадуйтесь в тот день и возвеселитесь, ибо велика вам награда на небесах. Так поступали с пророками отцы их.

²³Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

²⁴Напротив, горе вам, богатые! ибо вы уже получили свое утешение.

²⁴Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

²⁵Горе вам, пресыщенные ныне! ибо взалчете. Горе вам,смеющиеся ныне! ибо восплачете и возрыдаете.

²⁵Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

²⁶Горе вам, когда все люди будут говорить о вас хорошо! ибо так поступали с лжепророками отцы их.

²⁶Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

²⁷Но вам, слушающим, говорю: любите врагов ваших, благотворите ненавидящим вас,

²⁷Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

²⁸благословляйте проклинающих вас и молитесь за обижающих вас.

²⁸Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

²⁹Ударившему тебя по щеке подставь и другую, и отнимающему у тебя верхнюю одежду не препятствуйвзять и рубашку.

²⁹Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

³⁰Всякому, просящему у тебя, давай, и от взявшего твое не требуй назад.

³⁰А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

³¹И как хотите, чтобы с вами поступали люди, так и вы поступайте с ними.

³¹И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

³²И если любите любящих вас, какая вамза то благодарность? ибо и грешники любящих их любят.

³²И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

³³И если делаете добро тем, которые вам делают добро, какая вам за то благодарность? ибо и грешники то же делают.

³³И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

³⁴И если взаймы даете тем, от которыхнадеетесь получить обратно, какая вам за то благодарность? ибо и грешники дают взаймы грешникам, чтобы получить обратно столько же.

³⁴И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

³⁵Но вы любите врагов ваших, и благотворите, и взаймы давайте, не ожидая ничего; и будет вам награда великая, и будете сынами Всевышнего; ибо Онблаг и к неблагодарным и злым.

³⁵Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

³⁶Итак, будьте милосерды, как и Отец ваш милосерд.

³⁶Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

³⁷Не судите, и не будете судимы; не осуждайте, и не будете осуждены; прощайте, и прощены будете;

³⁷И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

³⁸давайте, и дастся вам: мерою доброю, утрясенною, нагнетенною и переполненною отсыплют вам в лоно ваше; ибо, какою мерою мерите, такою же отмерится и вам.

³⁸Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

³⁹Сказал также им притчу: может ли слепой водить слепого? не оба ли упадут в яму?

³⁹И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

⁴⁰Ученик не бывает выше своего учителя; но, и усовершенствовавшись, будет всякий, как учитель его.

⁴⁰Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

⁴¹Что ты смотришь на сучок в глазе брата твоего, а бревна в твоем глазе не чувствуешь?

⁴¹А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

⁴²Или, как можешь сказать брату твоему: брат! дай, я выну сучок из глаза твоего, когда сам не видишь бревна в твоем глазе? Лицемер! вынь прежде бревно из твоего глаза, и тогда увидишь, как вынуть сучок из глаза брата твоего.

⁴²Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

⁴³Нет доброго дерева, которое приносило бы худой плод; и нет худого дерева, которое приносило бы плод добрый,

⁴³Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

⁴⁴ибо всякое дерево познается по плоду своему, потому что не собирают смокв с терновника и не снимают винограда с кустарника.

⁴⁴Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

⁴⁵Добрый человек из доброго сокровища сердца своего выноситдоброе, а злой человек из злого сокровища сердца своего выносит злое, ибо от избытка сердца говорят уста его.

⁴⁵Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

⁴⁶Что вы зовете Меня: Господи! Господи! – и не делаете того, что Я говорю?

⁴⁶А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

⁴⁷Всякий, приходящий ко Мне и слушающий слова Мои и исполняющий их, скажу вам, кому подобен.

⁴⁷Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

⁴⁸Он подобен человеку, строящему дом, который копал, углубился и положил основание на камне; почему, когда случилось наводнение и вода наперла на этот дом, то не могла поколебать его, потому что он основан был на камне.

⁴⁸Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

⁴⁹А слушающий и неисполняющий подобен человеку, построившему дом на земле без основания, который, когда наперла на неговода, тотчас обрушился; и разрушение дома сего было великое.

⁴⁹А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.