¹Однажды, когда народ теснился к Нему, чтобы слышатьслово Божие, а Он стоял у озера Геннисаретского,

¹Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

²увидел Он две лодки, стоящие на озере; а рыболовы, выйдя из них, вымывали сети.

²И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

³Войдя в одну лодку, которая была Симонова, Он просил его отплыть несколько от берега и, сев,учил народ из лодки.

³И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

⁴Когда же перестал учить, сказал Симону: отплыви на глубину и закиньте сети свои для лова.

⁴А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

⁵Симон сказал Ему в ответ: Наставник! мы трудились всю ночь и ничего не поймали, но по слову Твоему закину сеть.

⁵И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

⁶Сделав это, они поймали великое множество рыбы, и дажесеть у них прорывалась.

⁶И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

⁷И дали знак товарищам, находившимся на другой лодке, чтобы пришли помочь им; и пришли, и наполнили обе лодки, так что они начинали тонуть.

⁷И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

⁸Увидев это, Симон Петр припал к коленям Иисуса и сказал: выйди от меня, Господи! потому что я человек грешный.

⁸А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

⁹Ибо ужас объял его и всех, бывших с ним, от этого лова рыб, ими пойманных;

⁹Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

¹⁰также и Иакова и Иоанна, сыновей Зеведеевых, бывшихтоварищами Симону. И сказал Симону Иисус: не бойся; отныне будешь ловить человеков.

¹⁰А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

¹¹И, вытащив обе лодки на берег, оставили все и последовали за Ним.

¹¹И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

¹²Когда Иисус был в одном городе, пришел человек весь в проказе и, увидев Иисуса, пал ниц, умоляя Его и говоря: Господи! если хочешь, можешь меня очистить.

¹²И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

¹³Он простер руку, прикоснулся к нему и сказал: хочу, очистись. И тотчас проказа сошла с него.

¹³И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

¹⁴И Он повелел ему никому не сказывать, а пойти показаться священнику и принести жертву за очищение свое, как повелел Моисей, во свидетельство им.

¹⁴И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

¹⁵Но тем более распространялась молва о Нем, и великое множество народа стекалось к Нему слушать и врачеваться у Него от болезней своих.

¹⁵Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

¹⁶Но Он уходил в пустынные места и молился.

¹⁶А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

¹⁷В один день, когда Он учил, и сидели тут фарисеи и законоучители, пришедшие из всех мест Галилеи и Иудеи и из Иерусалима, и сила Господня являлась в исцелении больных , –

¹⁷И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

¹⁸вот, принесли некоторые на постели человека, которыйбыл расслаблен, и старались внести его в дом и положить перед Иисусом;

¹⁸И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

¹⁹и, не найдя, где пронести его замноголюдством, влезли на верх дома и сквозь кровлю спустили его с постелью на средину пред Иисуса.

¹⁹И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

²⁰И Он, видя веру их, сказал человеку тому: прощаются тебе грехи твои.

²⁰И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

²¹Книжники и фарисеи начали рассуждать, говоря: кто это, который богохульствует? кто может прощать грехи, кроме одного Бога?

²¹И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

²²Иисус, уразумев помышления их, сказал им в ответ: что вы помышляете в сердцах ваших?

²²А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

²³Что легче сказать: прощаются тебе грехи твои, или сказать: встань и ходи?

²³Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

²⁴Но чтобы вы знали, что Сын Человеческий имеет власть на земле прощать грехи, – сказал Он расслабленному: тебе говорю: встань, возьми постель твою и иди в дом твой.

²⁴Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

²⁵И он тотчас встал перед ними, взял, на чем лежал, и пошел в дом свой, славя Бога.

²⁵И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

²⁶И ужас объял всех, и славили Бога и, быв исполнены страха, говорили: чудные дела видели мы ныне.

²⁶И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

²⁷После сего Иисус вышел и увидел мытаря, именем Левия, сидящего у сбора пошлин, и говоритему: следуй за Мною.

²⁷И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

²⁸И он, оставив все, встал и последовал за Ним.

²⁸И оставивши све, устаде и пође за Њим.

²⁹И сделал для Него Левий в доме своем большое угощение; и там было множество мытарей и других, которые возлежали с ними.

²⁹И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

³⁰Книжники же и фарисеи роптали и говорили ученикам Его: зачем вы едите и пьете с мытарями и грешниками?

³⁰И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

³¹Иисус же сказал им в ответ: не здоровые имеют нужду во враче, но больные;

³¹И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

³²Я пришел призвать не праведников, а грешников к покаянию.

³²Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

³³Они же сказали Ему: почему ученики Иоанновы постятся часто и молитвы творят, также и фарисейские, а Твои едят и пьют?

³³А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

³⁴Он сказал им: можете ли заставить сынов чертога брачного поститься, когда с ними жених?

³⁴А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

³⁵Но придут дни, когда отнимется у них жених, и тогда будут поститься в те дни.

³⁵Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

³⁶При сем сказал им притчу: никто неприставляет заплаты к ветхой одежде, отодрав от новой одежды; а иначе и новую раздерет, и к старой не подойдет заплата от новой.

³⁶Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

³⁷И никто не вливает молодого вина в мехи ветхие; а иначе молодое вино прорвет мехи, и само вытечет, и мехи пропадут;

³⁷И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

³⁸но молодое вино должно вливать в мехи новые; тогда сбережется и то и другое.

³⁸Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

³⁹И никто, пив старое вино , не захочет тотчас молодого, ибо говорит: старое лучше.

³⁹И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.