¹Сказал же и к ученикам Своим: один человек был богат и имел управителя, на которого донесенобыло ему, что расточает имение его;

¹А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

²и, призвав его, сказал ему: что это я слышу о тебе? дай отчет в управлении твоем, ибо ты не можешь более управлять.

²И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

³Тогда управитель сказал сам в себе: чтомне делать? господин мой отнимает у меня управление домом; копать не могу, просить стыжусь;

³А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

⁴знаю, что сделать, чтобы приняли меня в домы свои, когда отставлен буду от управления домом.

⁴Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

⁵И, призвав должников господина своего, каждого порознь, сказал первому: сколько ты должен господину моему?

⁵И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?

⁶Он сказал: сто мер масла. И сказал ему: возьми твою расписку и садись скорее, напиши: пятьдесят.

⁶А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.

⁷Потом другому сказал: а ты сколько должен? Он отвечал: сто мер пшеницы. И сказал ему: возьмитвою расписку и напиши: восемьдесят.

⁷А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

⁸И похвалил господин управителя неверного, что догадливо поступил; ибо сыны века сего догадливее сынов света всвоем роде.

⁸И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.

⁹И Я говорю вам: приобретайте себе друзей богатством неправедным, чтобы они, когда обнищаете, приняли вас в вечные обители.

⁹И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.

¹⁰Верный в малом и во многом верен, а неверный в малом неверен и во многом.

¹⁰Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.

¹¹Итак, если вы в неправедном богатстве не были верны,кто поверит вам истинное?

¹¹Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?

¹²И если в чужом не были верны, кто даст вам ваше?

¹²И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

¹³Никакой слуга не может служить двум господам, ибоили одного будет ненавидеть, а другого любить, или одному станет усердствовать, а о другомнерадеть. Не можете служить Богу и маммоне.

¹³Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.

¹⁴Слышали все это и фарисеи, которые были сребролюбивы, и они смеялись над Ним.

¹⁴А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.

¹⁵Он сказал им: вы выказываете себя праведниками пред людьми, но Бог знает сердца ваши, ибо чтовысоко у людей, то мерзость пред Богом.

¹⁵И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

¹⁶Закон и пророки до Иоанна; с сего времени Царствие Божие благовествуется, и всякий усилием входит в него.

¹⁶Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

¹⁷Но скорее небо и земля прейдут, нежели одна черта из закона пропадет.

¹⁷Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

¹⁸Всякий, разводящийся с женою своею и женящийся на другой, прелюбодействует, и всякий, женящийся на разведенной с мужем, прелюбодействует.

¹⁸Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

¹⁹Некоторый человек был богат, одевался в порфиру ивиссон и каждый день пиршествовал блистательно.

¹⁹Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

²⁰Был также некоторый нищий, именем Лазарь, который лежал у ворот его в струпьях

²⁰А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,

²¹и желал напитаться крошками, падающими со стола богача, и псы, приходя, лизали струпья его.

²¹И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

²²Умер нищий и отнесен был Ангелами на лоно Авраамово. Умер и богач, и похоронили его.

²²А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.

²³И в аде, будучи в муках, он поднял глаза свои, увидел вдали Авраама и Лазаря на лоне его

²³И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

²⁴и, возопив, сказал: отче Аврааме! умилосердись надомною и пошли Лазаря, чтобы омочил конец перста своего в воде и прохладил язык мой, ибо я мучаюсь впламени сем.

²⁴И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.

²⁵Но Авраам сказал: чадо! вспомни, что ты получил уже доброе твое в жизни твоей, а Лазарь – злое; ныне же он здесь утешается, а ты страдаешь;

²⁵А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.

²⁶и сверх всего того между нами и вами утверждена великая пропасть, так что хотящие перейти отсюда к вам не могут, также и оттуда к нам не переходят.

²⁶И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

²⁷Тогда сказал он: так прошу тебя, отче, пошли его в дом отца моего,

²⁷Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,

²⁸ибо у меня пять братьев; пусть онзасвидетельствует им, чтобы и они не пришли в это место мучения.

²⁸Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.

²⁹Авраам сказал ему: у них есть Моисей и пророки; пусть слушают их.

²⁹Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

³⁰Он же сказал: нет, отче Аврааме, но если кто из мертвых придет к ним, покаются.

³⁰А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

³¹Тогда Авраам сказал ему: если Моисея и пророков не слушают, то если бы кто и из мертвых воскрес, не поверят.

³¹А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.