¹Сказал также Иисус ученикам: невозможно не придти соблазнам, но горе тому, через кого они приходят;

¹А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

²лучше было бы ему, если бы мельничный жернов повесили ему на шею и бросили его в море, нежели чтобы он соблазнил одного из малых сих.

²Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

³Наблюдайте за собою. Если же согрешит против тебя брат твой, выговори ему; и если покается, прости ему;

³Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

⁴и если семь раз в день согрешит противтебя и семь раз в день обратится, и скажет:каюсь, – прости ему.

⁴И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

⁵И сказали Апостолы Господу: умножь в нас веру.

⁵И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

⁶Господь сказал: если бы вы имели веру с зерно горчичное и сказали смоковнице сей: исторгнись и пересадись в море, то она послушалась бы вас.

⁶А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

⁷Кто из вас, имея раба пашущего или пасущего, по возвращении его с поля, скажет ему: пойди скорее, садись за стол?

⁷Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

⁸Напротив, не скажет ли ему: приготовь мне поужинать и, подпоясавшись, служи мне, пока буду есть и пить, и потом ешь и пей сам?

⁸Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

⁹Станет ли он благодарить раба сего за то, что он исполнил приказание? Не думаю.

⁹Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

¹⁰Так и вы, когда исполните все повеленное вам, говорите: мы рабы ничего не стоящие, потому что сделали, что должны были сделать.

¹⁰Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

¹¹Идя в Иерусалим, Он проходил между Самариею и Галилеею.

¹¹И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

¹²И когда входил Он в одно селение, встретили Его десять человек прокаженных, которые остановились вдали

¹²И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

¹³и громким голосом говорили: Иисус Наставник! помилуй нас.

¹³И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

¹⁴Увидев их , Он сказал им: пойдите, покажитесь священникам. И когда они шли, очистились.

¹⁴И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

¹⁵Один же из них, видя, что исцелен, возвратился, громким голосом прославляя Бога,

¹⁵А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

¹⁶и пал ниц к ногам Его, благодаряЕго; и это был Самарянин.

¹⁶И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

¹⁷Тогда Иисус сказал: не десять ли очистились? где же девять?

¹⁷А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

¹⁸как они не возвратились воздать славу Богу, кромесего иноплеменника?

¹⁸Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

¹⁹И сказал ему: встань, иди; вера твоя спасла тебя.

¹⁹И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

²⁰Быв же спрошен фарисеями, когда придет Царствие Божие, отвечал им: не придет Царствие Божие приметным образом,

²⁰А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

²¹и не скажут: вот, оно здесь, или: вот, там. Ибо вот, Царствие Божие внутрь вас есть.

²¹Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

²²Сказал также ученикам: придут дни, когда пожелаете видеть хотя один из дней Сына Человеческого, и не увидите;

²²А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

²³и скажут вам: вот, здесь, или: вот, там, – не ходите и не гоняйтесь,

²³И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

²⁴ибо, как молния, сверкнувшая от одного края неба, блистает до другого края неба, так будет Сын Человеческий в день Свой.

²⁴Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

²⁵Но прежде надлежит Ему много пострадать и быть отвержену родом сим.

²⁵Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

²⁶И как было во дни Ноя, так будети во дни Сына Человеческого:

²⁶И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

²⁷ели, пили, женились, выходили замуж, до того дня, как вошел Ной в ковчег, и пришел потоп и погубил всех.

²⁷Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

²⁸Так же, как было и во дни Лота: ели, пили, покупали, продавали, садили, строили;

²⁸Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

²⁹но в день, в который Лот вышел из Содома, пролился с неба дождь огненный и серный и истребил всех;

²⁹А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

³⁰так будет и в тот день, когда Сын Человеческий явится.

³⁰Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

³¹В тот день, кто будет на кровле, а вещи его в доме, тот не сходи взять их; и кто будетна поле, также не обращайся назад.

³¹У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

³²Вспоминайте жену Лотову.

³²Опомињите се жене Лотове.

³³Кто станет сберегать душу свою, тот погубит ее; а кто погубит ее, тот оживит ее.

³³Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

³⁴Сказываю вам: в ту ночь будут двое на одной постели: один возьмется, а другой оставится;

³⁴Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

³⁵две будут молоть вместе: одна возьмется, а другая оставится;

³⁵Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

³⁶двое будут на поле: один возьмется, а другой оставится.

³⁶Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

³⁷На это сказали Ему: где, Господи? Он же сказал им: где труп, там соберутся и орлы.

³⁷И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.