¹Сказал также им притчу о том, что должно всегда молиться и не унывать,

¹Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

²говоря: в одном городе был судья, который Бога не боялся и людей не стыдился.

²Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

³В том же городе была одна вдова, и она, приходя к нему, говорила: защити меня от соперника моего.

³А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

⁴Но он долгое время не хотел. А после сказал сам в себе: хотя я и Бога не боюсь и людей не стыжусь,

⁴И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

⁵но, как эта вдова не дает мне покоя, защищу ее, чтобы она не приходила больше докучать мне.

⁵Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

⁶И сказал Господь: слышите, что говорит судья неправедный?

⁶Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

⁷Бог ли не защитит избранных Своих, вопиющих к Нему день и ночь, хотя и медлит защищать их?

⁷А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

⁸сказываю вам, что подаст им защиту вскоре. Но Сын Человеческий, придя, найдет ли веру на земле?

⁸Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

⁹Сказал также к некоторым, которые уверены были о себе, что они праведны, и уничижалидругих, следующую притчу:

⁹А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

¹⁰два человека вошли в храм помолиться: один фарисей, а другой мытарь.

¹⁰Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

¹¹Фарисей, став, молился сам в себе так: Боже! благодарю Тебя, что я не таков, как прочие люди, грабители, обидчики, прелюбодеи, или как этот мытарь:

¹¹Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

¹²пощусь два раза в неделю, даю десятую часть из всего, что приобретаю.

¹²Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

¹³Мытарь же, стоя вдали, не смел даже поднять глаз на небо; но, ударяя себя в грудь, говорил: Боже! будь милостив ко мне грешнику!

¹³А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

¹⁴Сказываю вам, что сей пошел оправданным в дом свой более, нежели тот: ибо всякий, возвышающий сам себя, унижен будет, а унижающий себявозвысится.

¹⁴Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

¹⁵Приносили к Нему и младенцев, чтобы Он прикоснулся к ним; ученики же, видя то, возбраняли им.

¹⁵Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

¹⁶Но Иисус, подозвав их, сказал: пустите детей приходить ко Мне и не возбраняйте им, иботаковых есть Царствие Божие.

¹⁶А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

¹⁷Истинно говорю вам: кто не примет Царствия Божия, как дитя, тот не войдет в него.

¹⁷И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

¹⁸И спросил Его некто из начальствующих: Учитель благий! что мне делать, чтобы наследовать жизнь вечную?

¹⁸И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

¹⁹Иисус сказал ему: что ты называешь Меня благим? никто не благ, как только один Бог;

¹⁹А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

²⁰знаешь заповеди: не прелюбодействуй, не убивай, не кради, не лжесвидетельствуй, почитай отца твоего и матерь твою.

²⁰Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

²¹Он же сказал: все это сохранил я от юности моей.

²¹А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

²²Услышав это, Иисус сказал ему: еще одного недостает тебе: все, что имеешь, продай и раздай нищим, и будешь иметь сокровище на небесах, и приходи, следуй за Мною.

²²А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

²³Он же, услышав сие, опечалился, потому что был очень богат.

²³А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

²⁴Иисус, видя, что он опечалился, сказал: как трудно имеющим богатство войти в Царствие Божие!

²⁴А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

²⁵ибо удобнее верблюду пройти сквозь игольные уши, нежели богатому войти в Царствие Божие.

²⁵Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

²⁶Слышавшие сие сказали: кто же может спастись?

²⁶А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

²⁷Но Он сказал: невозможное человекам возможно Богу.

²⁷А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

²⁸Петр же сказал: вот, мы оставили все и последовали за Тобою.

²⁸А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

²⁹Он сказал им: истинно говорю вам: нет никого, кто оставил бы дом, или родителей, или братьев, или сестер, или жену, или детей для Царствия Божия,

²⁹А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

³⁰и не получил бы гораздо более в сие время, и в век будущий жизни вечной.

³⁰Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

³¹Отозвав же двенадцать учеников Своих, сказал им: вот, мы восходим в Иерусалим, и совершится все, написанное через пророков о Сыне Человеческом,

³¹Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

³²ибо предадут Его язычникам, и поругаются над Ним, и оскорбят Его, и оплюют Его,

³²Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

³³и будут бить, и убьют Его: и в третий день воскреснет.

³³И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

³⁴Но они ничего из этого не поняли; слова сии были для них сокровенны, и они не разумели сказанного.

³⁴И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

³⁵Когда же подходил Он к Иерихону, один слепой сидел у дороги, прося милостыни,

³⁵А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

³⁶и, услышав, что мимо него проходит народ, спросил: что это такое?

³⁶А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

³⁷Ему сказали, что Иисус Назорей идет.

³⁷И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

³⁸Тогда он закричал: Иисус, Сын Давидов! помилуй меня.

³⁸И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

³⁹Шедшие впереди заставляли его молчать; но он еще громче кричал: Сын Давидов! помилуй меня.

³⁹И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

⁴⁰Иисус, остановившись, велел привести его к Себе: и, когда тот подошел к Нему, спросил его:

⁴⁰И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

⁴¹чего ты хочешь от Меня? Он сказал: Господи! чтобы мне прозреть.

⁴¹Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

⁴²Иисус сказал ему: прозри! вера твоя спасла тебя.

⁴²А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

⁴³И он тотчас прозрел и пошел за Ним, славя Бога; и весь народ, видя это, воздал хвалу Богу.

⁴³И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.