¹Потом Иисус вошел в Иерихон и проходил через него.

¹И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

²И вот, некто, именем Закхей, начальникмытарей и человек богатый,

²И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³искал видеть Иисуса, кто Он, но не мог за народом, потому что мал был ростом,

³И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴и, забежав вперед, взлез на смоковницу, чтобы увидеть Его, потому что Ему надлежало проходить мимо нее.

⁴И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵Иисус, когда пришел на это место, взглянув, увидел его и сказал ему: Закхей! сойди скорее, ибо сегодня надобно Мне быть у тебя в доме.

⁵И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶И он поспешно сошел и принял Его с радостью.

⁶И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷И все, видя то, начали роптать, и говорили, что Он зашел к грешному человеку;

⁷И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸Закхей же, став, сказал Господу: Господи! половину имения моего я отдам нищим, и, если кого чем обидел, воздам вчетверо.

⁸А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹Иисус сказал ему: ныне пришло спасение дому сему, потому что и он сын Авраама,

⁹А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰ибо Сын Человеческий пришел взыскать и спасти погибшее.

¹⁰Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹Когда же они слушали это, присовокупил притчу: ибо Он был близ Иерусалима, и они думали, что скоро должно открыться Царствие Божие.

¹¹А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹²Итак сказал: некоторый человек высокого рода отправлялся в дальнюю страну, чтобы получить себе царство и возвратиться;

¹²Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³призвав же десять рабов своих, дал им десять мин и сказал им: употребляйте их в оборот, пока я возвращусь.

¹³Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴Но граждане ненавидели его и отправили вслед за ним посольство, сказав: не хотим, чтобы онцарствовал над нами.

¹⁴И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵И когда возвратился, получив царство, велел призвать к себе рабов тех, которым дал серебро, чтобы узнать, кто что приобрел.

¹⁵И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶Пришел первый и сказал: господин! мина твоя принесла десять мин.

¹⁶Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷И сказал ему: хорошо, добрый раб! за то, что ты в малом был верен, возьми в управление десятьгородов.

¹⁷И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸Пришел второй и сказал: господин! мина твоя принесла пять мин.

¹⁸И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹Сказал и этому: и ты будь над пятью городами.

¹⁹А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰Пришел третий и сказал: господин! вот твоя мина, которую я хранил, завернув в платок,

²⁰И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹ибо я боялся тебя, потому что ты человек жестокий:берешь, чего не клал, и жнешь, чего несеял.

²¹Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²²Господин сказал ему: твоими устами буду судить тебя, лукавый раб! ты знал, что я человек жестокий, беру, чего не клал, и жну, чего не сеял;

²²А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³для чего же ты не отдал серебра моего в оборот, чтобы я, придя, получил его с прибылью?

²³Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴И сказал предстоящим: возьмите у него мину и дайте имеющему десять мин.

²⁴И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵И сказали ему: господин! у него есть десять мин.

²⁵И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶Сказываю вам, что всякому имеющему дано будет, а у неимеющего отнимется и то, что имеет;

²⁶А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷врагов же моих тех, которые не хотели, чтобы яцарствовал над ними, приведите сюда и избейте предо мною.

²⁷А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸Сказав это, Он пошел далее, восходя в Иерусалим.

²⁸И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹И когда приблизился к Виффагии и Вифании, к горе, называемой Елеонскою, послал двух учеников Своих,

²⁹И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰сказав: пойдите в противолежащее селение; войдя в него, найдете молодого осла привязанного, на которого никто из людей никогда не садился; отвязав его,приведите;

³⁰Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹и если кто спросит вас: зачем отвязываете? скажите ему так: он надобен Господу.

³¹И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³²Посланные пошли и нашли, как Он сказал им.

³²А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³Когда же они отвязывали молодого осла, хозяева его сказали им: зачем отвязываете осленка?

³³А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴Они отвечали: он надобен Господу.

³⁴А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵И привели его к Иисусу, и, накинув одежды свои на осленка, посадили на него Иисуса.

³⁵И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶И, когда Он ехал, постилали одежды свои по дороге.

³⁶А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷А когда Он приблизился к спуску с горы Елеонской, все множество учеников начало в радости велегласно славить Бога за все чудеса, какие видели они,

³⁷А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸говоря: благословен Царь, грядущий во имя Господне! мир на небесах и слава в вышних!

³⁸Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹И некоторые фарисеи из среды народа сказали Ему: Учитель! запрети ученикам Твоим.

³⁹И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰Но Он сказал им в ответ: сказываю вам, что если они умолкнут, то камни возопиют.

⁴⁰И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹И когда приблизился к городу, то, смотря на него, заплакал о нем

⁴¹И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴²и сказал: о, если бы и ты хотя в сей твой день узнал, что служит к миру твоему! Но это сокрыто ныне от глаз твоих,

⁴²Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³ибо придут на тебя дни, когда враги твои обложат тебя окопами и окружат тебя, и стеснят тебя отовсюду,

⁴³Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴и разорят тебя, и побьют детей твоих в тебе, и не оставят в тебе камня на камне за то, что тыне узнал времени посещения твоего.

⁴⁴И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵И, войдя в храм, начал выгонять продающих в нем и покупающих,

⁴⁵И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶говоря им: написано: дом Мой есть дом молитвы, а вы сделали его вертепом разбойников.

⁴⁶Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷И учил каждый день в храме. Первосвященники же и книжники и старейшины народа искали погубить Его,

⁴⁷И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸и не находили, что бы сделать с Ним; потому что весьнарод неотступно слушал Его.

⁴⁸И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.