¹В один из тех дней, когда Он учил народ в храме и благовествовал, приступили первосвященники и книжники со старейшинами,

¹И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

²и сказали Ему: скажи нам, какоювластью Ты это делаешь, или кто дал Тебе власть сию?

²И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

³Он сказал им в ответ: спрошу и Я вас об одном, и скажите Мне:

³А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

⁴крещение Иоанново с небес было, или от человеков?

⁴Крштење Јованово или би с неба или од људи?

⁵Они же, рассуждая между собою, говорили: если скажем: с небес, то скажет: почему же вы не поверили ему?

⁵А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

⁶а если скажем: от человеков, то весь народ побьет нас камнями, ибо он уверен, что Иоанн есть пророк.

⁶Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

⁷И отвечали: не знаем откуда.

⁷И одговорише: Не знамо откуда.

⁸Иисус сказал им: и Я не скажу вам, какою властью это делаю.

⁸А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

⁹И начал Он говорить к народу притчу сию: один человек насадил виноградник и отдал его виноградарям, и отлучился на долгое время;

⁹А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

¹⁰и в свое время послал к виноградарям раба, чтобы онидали ему плодов из виноградника; но виноградари, прибив его, отослали ни с чем.

¹⁰И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

¹¹Еще послал другого раба; но они и этого, прибив и обругав, отослали ни с чем.

¹¹И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

¹²И еще послал третьего; но они и того, изранив, выгнали.

¹²И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

¹³Тогда сказал господин виноградника: что мне делать? Пошлю сына моего возлюбленного; может быть, увидев его, постыдятся.

¹³Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

¹⁴Но виноградари, увидев его, рассуждали между собою,говоря: это наследник; пойдем, убьем его, и наследство его будет наше.

¹⁴А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

¹⁵И, выведя его вон из виноградника, убили. Что же сделает с ними господин виноградника?

¹⁵И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

¹⁶Придет и погубит виноградарей тех, и отдаст виноградник другим. Слышавшие же это сказали: да не будет!

¹⁶Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

¹⁷Но Он, взглянув на них, сказал: что значит сие написанное: камень, который отвергли строители, тот самый сделался главою угла?

¹⁷А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

¹⁸Всякий, кто упадет на тот камень,разобьется, а на кого он упадет, того раздавит.

¹⁸Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

¹⁹И искали в это время первосвященники и книжники, чтобыналожить на Него руки, но побоялись народа, ибо поняли, что о них сказал Он эту притчу.

¹⁹И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

²⁰И, наблюдая за Ним, подослали лукавых людей, которые,притворившись благочестивыми, уловили бы Его в каком-либо слове, чтобы предать Его начальству и власти правителя.

²⁰И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

²¹И они спросили Его: Учитель! мы знаем, что Ты правдиво говоришь и учишь и не смотришь на лице, но истинно пути Божию учишь;

²¹И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

²²позволительно ли нам давать подать кесарю, или нет?

²²Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

²³Он же, уразумев лукавство их, сказал им: что вы Меня искушаете?

²³А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

²⁴Покажите Мне динарий: чье на нем изображение и надпись? Они отвечали: кесаревы.

²⁴Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

²⁵Он сказал им: итак, отдавайте кесарево кесарю, а Божие Богу.

²⁵А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

²⁶И не могли уловить Его в слове перед народом, и, удивившись ответу Его, замолчали.

²⁶И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

²⁷Тогда пришли некоторые из саддукеев, отвергающих воскресение, и спросили Его:

²⁷А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

²⁸Учитель! Моисей написал нам, что если у кого умретбрат, имевший жену, и умрет бездетным, то брат его должен взять его жену и восставить семя брату своему.

²⁸Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

²⁹Было семь братьев, первый, взяв жену, умер бездетным;

²⁹Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

³⁰взял ту жену второй, и тот умер бездетным;

³⁰И узе други жену, и он умре без деце;

³¹взял ее третий; также и все семеро, и умерли, не оставив детей;

³¹И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

³²после всех умерла и жена;

³²А после свих умре и жена.

³³итак, в воскресение которого из них будет она женою, ибо семеро имели ее женою?

³³О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

³⁴Иисус сказал им в ответ: чада века сего женятся и выходят замуж;

³⁴И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

³⁵а сподобившиеся достигнуть того века и воскресения из мертвых ни женятся, ни замуж не выходят,

³⁵А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;

³⁶и умереть уже не могут, ибо они равны Ангелам и суть сыны Божии, будучи сынами воскресения.

³⁶Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

³⁷А что мертвые воскреснут, и Моисей показал при купине, когда назвал Господа Богом Авраама и Богом Исаака и Богом Иакова.

³⁷А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

³⁸Бог же не есть Бог мертвых, но живых, ибо у Него все живы.

³⁸А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

³⁹На это некоторые из книжников сказали:Учитель! Ты хорошо сказал.

³⁹А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

⁴⁰И уже не смели спрашивать Его ни о чем. Он же сказал им:

⁴⁰И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

⁴¹как говорят, что Христос есть Сын Давидов,

⁴¹Како говоре да је Христос син Давидов?

⁴²а сам Давид говорит в книге псалмов: сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня,

⁴²Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

⁴³доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих?

⁴³Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

⁴⁴Итак, Давид Господом называет Его; как же Он Сын ему?

⁴⁴Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

⁴⁵И когда слушал весь народ, Он сказал ученикам Своим:

⁴⁵А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

⁴⁶остерегайтесь книжников, которые любят ходить в длинных одеждах и любят приветствия в народных собраниях, председания в синагогах и предвозлежания на пиршествах,

⁴⁶Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

⁴⁷которые поедают домы вдов и лицемерно долго молятся; они примут тем большее осуждение.

⁴⁷Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.