¹Приближался праздник опресноков, называемый Пасхою,

¹Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

²и искали первосвященники и книжники, как бы погубитьЕго, потому что боялись народа.

²И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

³Вошел же сатана в Иуду, прозванного Искариотом, одного из числа двенадцати,

³А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

⁴и он пошел, и говорил с первосвященниками и начальниками, как Его предать им.

⁴И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

⁵Они обрадовались и согласились дать ему денег;

⁵И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

⁶и он обещал, и искал удобного времени,чтобы предать Его им не при народе.

⁶И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

⁷Настал же день опресноков, в который надлежало заколать пасхального агнца ,

⁷А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁸и послал Иисус Петра и Иоанна, сказав: пойдите, приготовьте нам есть пасху.

⁸И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁹Они же сказали Ему: где велишь нам приготовить?

⁹А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

¹⁰Он сказал им: вот, при входе вашем в город, встретится с вами человек, несущий кувшин воды; последуйте за ним в дом, в который войдет он,

¹⁰А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹¹и скажите хозяину дома: Учитель говорит тебе: где комната, в которой бы Мне есть пасху с учениками Моими?

¹¹И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹²И он покажет вам горницу большую устланную; там приготовьте.

¹²И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹³Они пошли, и нашли, как сказал им, и приготовили пасху.

¹³А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹⁴И когда настал час, Он возлег, и двенадцать Апостолов с Ним,

¹⁴И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁵и сказал им: очень желал Я есть с вами сию пасху прежде Моего страдания,

¹⁵И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁶ибо сказываю вам, что уже не будуесть ее, пока она не совершится в ЦарствииБожием.

¹⁶Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁷И, взяв чашу и благодарив, сказал: приимите ее и разделите между собою,

¹⁷И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁸ибо сказываю вам, что не буду пить от плода виноградного, доколе не придет Царствие Божие.

¹⁸Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁹И, взяв хлеб и благодарив, преломил и подал им, говоря: сие есть тело Мое, которое за вас предается; сие творите в Мое воспоминание.

¹⁹И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

²⁰Также и чашу после вечери, говоря: сия чаша есть Новый Завет в Моей крови, которая за вас проливается.

²⁰А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²¹И вот, рука предающего Меня со Мною за столом;

²¹Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²²впрочем, Сын Человеческий идет по предназначению, но горе тому человеку, которым Он предается.

²²И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²³И они начали спрашивать друг друга, кто бы из них был, который это сделает.

²³И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²⁴Был же и спор между ними, кто из них должен почитаться большим.

²⁴А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁵Он же сказал им: цари господствуют над народами, и владеющие ими благодетелями называются,

²⁵А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁶а вы не так: но кто из вас больше, будь как меньший, и начальствующий – как служащий.

²⁶Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁷Ибо кто больше: возлежащий, или служащий? не возлежащий ли? А Я посреди вас, как служащий.

²⁷Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁸Но вы пребыли со Мною в напастях Моих,

²⁸А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁹и Я завещаваю вам, как завещал Мне Отец Мой, Царство,

²⁹И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

³⁰да ядите и пиете за трапезою Моею в Царстве Моем, и сядете на престолах судить двенадцатьколен Израилевых.

³⁰Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³¹И сказал Господь: Симон! Симон! се, сатана просил, чтобы сеять вас как пшеницу,

³¹Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³²но Я молился о тебе, чтобы не оскудела вера твоя; и ты некогда, обратившись, утверди братьев твоих.

³²А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³³Он отвечал Ему: Господи! с Тобою я готов и в темницу и на смерть идти.

³³А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³⁴Но Он сказал: говорю тебе, Петр, не пропоет петух сегодня, как ты трижды отречешься, что не знаешь Меня.

³⁴А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁵И сказал им: когда Я посылал вас без мешка и без сумы и без обуви, имели ли вы в чем недостаток? Они отвечали: ни в чем.

³⁵И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁶Тогда Он сказал им: но теперь, кто имеет мешок, тотвозьми его, также и суму; а у кого нет, продай одежду свою и купи меч;

³⁶А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁷ибо сказываю вам, что должно исполниться на Мне и сему написанному: и к злодеям причтен.Ибо то, что о Мне, приходит к концу.

³⁷Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁸Они сказали: Господи! вот, здесь два меча. Он сказал им: довольно.

³⁸А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁹И, выйдя, пошел по обыкновению на гору Елеонскую, за Ним последовали и ученики Его.

³⁹И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

⁴⁰Придя же на место, сказал им: молитесь, чтобы не впасть в искушение.

⁴⁰А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴¹И Сам отошел от них на вержение камня, и, преклонив колени, молился,

⁴¹И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

⁴²говоря: Отче! о, если бы Ты благоволил пронести чашу сию мимо Меня! впрочем не Моя воля, но Твоя да будет.

⁴²Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

⁴³Явился же Ему Ангел с небес и укреплял Его.

⁴³А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

⁴⁴И, находясь в борении, прилежнее молился, и был пот Его, как капли крови, падающие на землю.

⁴⁴И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

⁴⁵Встав от молитвы, Он пришел к ученикам, и нашел их спящими от печали

⁴⁵И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

⁴⁶и сказал им: что вы спите? встаньте и молитесь, чтобы не впасть в искушение.

⁴⁶И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁷Когда Он еще говорил это, появился народ, а впереди его шел один из двенадцати, называемый Иуда, и он подошел к Иисусу, чтобы поцеловать Его. Ибо он такой им дал знак: Кого я поцелую, Тот и есть.

⁴⁷Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

⁴⁸Иисус же сказал ему: Иуда! целованием ли предаешь Сына Человеческого?

⁴⁸А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

⁴⁹Бывшие же с Ним, видя, к чему идет дело, сказали Ему: Господи! не ударить ли нам мечом?

⁴⁹А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

⁵⁰И один из них ударил раба первосвященникова, и отсек ему правое ухо.

⁵⁰И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

⁵¹Тогда Иисус сказал: оставьте, довольно. И, коснувшись уха его, исцелил его.

⁵¹А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

⁵²Первосвященникам же и начальникам храма и старейшинам, собравшимся против Него, сказал Иисус: как будто на разбойника вышли вы с мечами и кольями, чтобы взять Меня?

⁵²А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

⁵³Каждый день бывал Я с вами в храме, и вы не поднимали на Меня рук, но теперь ваше время и власть тьмы.

⁵³Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

⁵⁴Взяв Его, повели и привели в домпервосвященника. Петр же следовал издали.

⁵⁴А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

⁵⁵Когда они развели огонь среди двора и сели вместе, сел и Петр между ними.

⁵⁵А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

⁵⁶Одна служанка, увидев его сидящего у огня и всмотревшись в него, сказала: и этот был с Ним.

⁵⁶Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

⁵⁷Но он отрекся от Него, сказав женщине: я не знаю Его.

⁵⁷А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

⁵⁸Вскоре потом другой, увидев его, сказал: и ты из них. Но Петр сказал этому человеку: нет!

⁵⁸И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

⁵⁹Прошло с час времени, еще некто настоятельно говорил: точно и этот был с Ним, ибо он Галилеянин.

⁵⁹И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

⁶⁰Но Петр сказал тому человеку: не знаю, что ты говоришь. И тотчас, когда еще говорил он, запел петух.

⁶⁰А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

⁶¹Тогда Господь, обратившись, взглянул на Петра, и Петр вспомнил слово Господа, как Он сказал ему: прежде нежели пропоет петух, отречешься от Меня трижды.

⁶¹И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

⁶²И, выйдя вон, горько заплакал.

⁶²И изишавши напоље плака горко.

⁶³Люди, державшие Иисуса, ругались над Ним и били Его;

⁶³А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

⁶⁴и, закрыв Его, ударяли Его по лицу и спрашивали Его: прореки, кто ударил Тебя?

⁶⁴И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

⁶⁵И много иных хулений произносили против Него.

⁶⁵И друге многе хуле говораху на Њ.

⁶⁶И как настал день, собрались старейшины народа,первосвященники и книжники, и ввели Его в свой синедрион

⁶⁶И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

⁶⁷и сказали: Ты ли Христос? скажи нам. Он сказал им: если скажу вам, вы не поверите;

⁶⁷Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

⁶⁸если же и спрошу вас, не будете отвечать Мне и не отпустите Меня ;

⁶⁸А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

⁶⁹отныне Сын Человеческий воссядет одесную силы Божией.

⁶⁹Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

⁷⁰И сказали все: итак, Ты Сын Божий? Он отвечал им: вы говорите, что Я.

⁷⁰Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

⁷¹Они же сказали: какое еще нужно нам свидетельство?ибо мы сами слышали из уст Его.

⁷¹А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.