¹И поднялось все множество их, и повели Его к Пилату,

¹И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

²и начали обвинять Его, говоря: мы нашли, что Он развращает народ наш и запрещает давать податькесарю, называя Себя Христом Царем.

²И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

³Пилат спросил Его: Ты Царь Иудейский? Он сказал ему в ответ: ты говоришь.

³А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

⁴Пилат сказал первосвященникам и народу: я не нахожу никакой вины в этом человеке.

⁴А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

⁵Но они настаивали, говоря, что Он возмущает народ, уча по всей Иудее, начиная от Галилеи до сего места.

⁵А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

⁶Пилат, услышав о Галилее, спросил: разве Он Галилеянин?

⁶А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

⁷И, узнав, что Он из области Иродовой, послал Его к Ироду, который в эти дни был также в Иерусалиме.

⁷И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

⁸Ирод, увидев Иисуса, очень обрадовался, ибо давно желал видеть Его, потому что много слышал о Нем, и надеялся увидеть от Него какое-нибудь чудо,

⁸А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

⁹и предлагал Ему многие вопросы, но Он ничего не отвечал ему.

⁹И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

¹⁰Первосвященники же и книжники стояли и усильно обвиняли Его.

¹⁰А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

¹¹Но Ирод со своими воинами, уничижив Его и насмеявшись над Ним, одел Его в светлую одежду и отослал обратно к Пилату.

¹¹А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

¹²И сделались в тот день Пилат и Ирод друзьями между собою, ибо прежде были во вражде друг с другом.

¹²И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

¹³Пилат же, созвав первосвященников и начальников и народ,

¹³А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

¹⁴сказал им: вы привели ко мне человека сего, как развращающего народ; и вот, я при вас исследовал и не нашел человека сего виновным ни в чем том, в чем вы обвиняете Его;

¹⁴Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

¹⁵и Ирод также, ибо я посылал Его к нему; и ничего не найдено в Нем достойного смерти;

¹⁵А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

¹⁶итак, наказав Его, отпущу.

¹⁶Дакле, да га избијем па да пустим.

¹⁷А ему и нужно было для праздника отпустить им одного узника .

¹⁷А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

¹⁸Но весь народ стал кричать:смерть Ему! а отпусти нам Варавву.

¹⁸Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

¹⁹Варавва был посажен в темницу за произведенное в городе возмущение и убийство.

¹⁹Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

²⁰Пилат снова возвысил голос, желаяотпустить Иисуса.

²⁰А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

²¹Но они кричали: распни, распни Его!

²¹А они викаху говорећи: Распни га, распни.

²²Он в третий раз сказал им: какое же зло сделал Он? я ничего достойного смерти не нашел в Нем; итак, наказав Его, отпущу.

²²А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

²³Но они продолжали с великим криком требовать, чтобы Он был распят; и превозмог крик их и первосвященников.

²³А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

²⁴И Пилат решил быть по прошению их,

²⁴И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

²⁵и отпустил им посаженного за возмущение и убийство в темницу, которого они просили; а Иисуса предал в их волю.

²⁵И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

²⁶И когда повели Его, то, захватив некоего СимонаКиринеянина, шедшего с поля, возложили на него крест, чтобы нес за Иисусом.

²⁶И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

²⁷И шло за Ним великое множество народа и женщин, которые плакали и рыдали о Нем.

²⁷А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

²⁸Иисус же, обратившись к ним, сказал: дщери Иерусалимские! не плачьте обо Мне, но плачьте о себе и о детях ваших,

²⁸А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

²⁹ибо приходят дни, в которые скажут: блаженны неплодные, и утробы неродившие, и сосцы непитавшие!

²⁹Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

³⁰тогда начнут говорить горам: падите на нас! и холмам: покройте нас!

³⁰Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

³¹Ибо если с зеленеющим деревом это делают, то с сухим что будет?

³¹Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

³²Вели с Ним на смерть идвух злодеев.

³²Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³³И когда пришли на место, называемое Лобное, там распяли Его и злодеев, одного по правую, а другого по левую сторону.

³³И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³⁴Иисус же говорил: Отче! прости им, ибо не знают, что делают. И делили одежды Его, бросая жребий.

³⁴А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

³⁵И стоял народ и смотрел. Насмехались же вместе с ними и начальники, говоря: других спасал; пусть спасет Себя Самого, если Он Христос,избранный Божий.

³⁵И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

³⁶Также и воины ругались над Ним, подходя и поднося Ему уксус

³⁶А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

³⁷и говоря: если Ты Царь Иудейский, спаси Себя Самого.

³⁷И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

³⁸И была над Ним надпись, написанная словами греческими, римскими и еврейскими: Сей есть Царь Иудейский.

³⁸А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

³⁹Один из повешенных злодеев злословил Его и говорил:если Ты Христос, спаси Себя и нас.

³⁹А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

⁴⁰Другой же, напротив, унимал его и говорил: или ты не боишься Бога, когда и сам осужден на то же?

⁴⁰А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

⁴¹и мы осуждены справедливо, потому что достойное по делам нашимприняли, а Он ничего худого не сделал.

⁴¹И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

⁴²И сказал Иисусу: помяни меня, Господи, когда приидешь в Царствие Твое!

⁴²И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

⁴³И сказал ему Иисус: истинно говорю тебе, ныне же будешь со Мною в раю.

⁴³И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

⁴⁴Было же около шестого часа дня, и сделалась тьма по всей земле до часа девятого:

⁴⁴А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁵и померкло солнце, и завеса в храме раздралась по средине.

⁴⁵И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁶Иисус, возгласив громким голосом, сказал: Отче! вруки Твои предаю дух Мой. И, сие сказав, испустил дух.

⁴⁶И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁷Сотник же, видев происходившее, прославил Бога исказал: истинно человек этот был праведник.

⁴⁷А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁸И весь народ, сшедшийся на сие зрелище, видя происходившее, возвращался, бия себя в грудь.

⁴⁸И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁹Все же, знавшие Его, и женщины, следовавшие за Ним из Галилеи, стояли вдали и смотрели на это.

⁴⁹А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

⁵⁰Тогда некто, именем Иосиф, член совета, человек добрый и правдивый,

⁵⁰И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

⁵¹не участвовавший в совете и в деле их; из Аримафеи, города Иудейского, ожидавший также Царствия Божия,

⁵¹(Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

⁵²пришел к Пилату и просил тела Иисусова;

⁵²Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

⁵³и, сняв его, обвил плащаницею и положил его в гробе, высеченном в скале , где еще никто не был положен.

⁵³И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

⁵⁴День тот был пятница, и наступала суббота.

⁵⁴И дан беше петак, и субота освиташе.

⁵⁵Последовали также и женщины, пришедшие с Иисусом из Галилеи, и смотрели гроб, и как полагалось тело Его;

⁵⁵А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

⁵⁶возвратившись же, приготовили благовония и масти; и в субботу остались в покое по заповеди.

⁵⁶Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.