¹В первый же день недели, очень рано, неся приготовленные ароматы, пришли они ко гробу, и вместе с ними некоторые другие;

¹А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

²но нашли камень отваленным от гроба.

²Али нађоше камен одваљен од гроба.

³И, войдя, не нашли тела Господа Иисуса.

³И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

⁴Когда же недоумевали они о сем, вдруг предстали перед ними два мужа в одеждах блистающих.

⁴И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁵И когда они были в страхе и наклонили лица свои к земле, сказали им: что вы ищете живого между мертвыми?

⁵А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁶Его нет здесь: Он воскрес; вспомните, как Он говорил вам, когда был еще в Галилее,

⁶Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁷сказывая, что Сыну Человеческому надлежит быть предану в руки человеков грешников, и быть распяту, и в третий день воскреснуть.

⁷Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸И вспомнили они слова Его;

⁸И опоменуше се речи Његових.

⁹и, возвратившись от гроба, возвестили все это одиннадцати и всем прочим.

⁹И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹⁰То были Магдалина Мария, и Иоанна, и Мария, мать Иакова, и другие с ними, которые сказали о сем Апостолам.

¹⁰А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹¹И показались им слова их пустыми, и не поверили им.

¹¹И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹²Но Петр, встав, побежал ко гробу и, наклонившись, увидел только пелены лежащие, и пошел назад, дивясь сам в себе происшедшему.

¹²А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³В тот же день двое из них шли в селение, отстоящее стадий на шестьдесят от Иерусалима, называемое Эммаус;

¹³И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁴и разговаривали между собою о всех сих событиях.

¹⁴А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵И когда они разговаривали и рассуждали между собою, и Сам Иисус, приблизившись, пошел с ними.

¹⁵И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁶Но глаза их были удержаны, так что они не узнали Его.

¹⁶А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁷Он же сказал им: о чем это вы, идя, рассуждаете между собою, и отчего вы печальны?

¹⁷А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁸Один из них, именем Клеопа, сказал Ему в ответ: неужели Ты один из пришедших в Иерусалим не знаешь о происшедшем в нем в эти дни?

¹⁸А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹И сказал им: о чем? Они сказали Ему: что было с Иисусом Назарянином, Который был пророк, сильный в деле и слове пред Богом и всем народом;

¹⁹И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²⁰как предали Его первосвященники и начальники наши для осуждения на смерть и распяли Его.

²⁰Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²¹А мы надеялись было, что Он есть Тот, Который должен избавить Израиля; но совсем тем, уже третий день ныне, как это произошло.

²¹А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²²Но и некоторые женщины из наших изумили нас: они были рано у гроба

²²А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²³и не нашли тела Его и, придя, сказывали, что они видели и явление Ангелов, которые говорят, что Он жив.

²³И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁴И пошли некоторые из наших ко гробу и нашли так, как и женщины говорили, но Его не видели.

²⁴И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁵Тогда Он сказал им: о, несмысленные и медлительные сердцем, чтобы веровать всему, что предсказывали пророки!

²⁵И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁶Не так ли надлежало пострадать Христу и войти в славу Свою?

²⁶Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁷И, начав от Моисея, из всех пророков изъяснял им сказанное о Нем во всем Писании.

²⁷И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁸И приблизились они к тому селению, в которое шли; и Он показывал им вид, что хочет идти далее.

²⁸И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁹Но они удерживали Его, говоря: останься с нами, потому что день уже склонился к вечеру. И Он вошел и остался с ними.

²⁹И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³⁰И когда Он возлежал с ними, то, взяв хлеб, благословил, преломил и подал им.

³⁰И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³¹Тогда открылись у них глаза, и они узнали Его. Но Он стал невидим для них.

³¹Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³²И они сказали друг другу: не горело ли в нас сердце наше, когда Он говорил нам на дороге и когда изъяснял нам Писание?

³²И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³³И, встав в тот же час, возвратились в Иерусалим и нашли вместе одиннадцать Апостолов и бывших с ними,

³³И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁴которые говорили, что Господь истинно воскрес и явился Симону.

³⁴Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁵И они рассказывали о происшедшем на пути, и как Он был узнан ими в преломлении хлеба.

³⁵И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

³⁶Когда они говорили о сем, Сам Иисус стал посреди них и сказал им: мир вам.

³⁶А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁷Они, смутившись и испугавшись, подумали, что видят духа.

³⁷А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

³⁸Но Он сказал им: что смущаетесь, и для чего такие мысли входят в сердца ваши?

³⁸И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

³⁹Посмотрите на руки Мои и на ноги Мои; это Я Сам; осяжите Меня и рассмотрите; ибо дух плоти и костей не имеет, как видите у Меня.

³⁹Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

⁴⁰И, сказав это, показал им руки и ноги.

⁴⁰И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴¹Когда же они от радости еще не верили и дивились, Он сказал им: есть ли у вас здесь какая пища?

⁴¹А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴²Они подали Ему часть печеной рыбы и сотового меда.

⁴²А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴³И, взяв, ел пред ними.

⁴³И узевши изједе пред њима.

⁴⁴И сказал им: вот то, о чем Я вам говорил, еще быв с вами, что надлежит исполнитьсявсему, написанному о Мне в законе Моисеевом и в пророкахи псалмах.

⁴⁴И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁵Тогда отверз им ум к уразумению Писаний.

⁴⁵Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁶И сказал им: так написано, и так надлежало пострадать Христу, и воскреснуть из мертвых в третий день,

⁴⁶И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁷и проповедану быть во имя Его покаянию и прощению грехов во всех народах, начиная с Иерусалима.

⁴⁷И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁴⁸Вы же свидетели сему.

⁴⁸А ви сте сведоци овоме.

⁴⁹И Я пошлю обетование Отца Моего на вас; вы же оставайтесь в городе Иерусалиме, доколе не облечетесь силою свыше.

⁴⁹И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁵⁰И вывел их вон из города до Вифании и, подняв руки Свои, благословил их.

⁵⁰И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵¹И, когда благословлял их, стал отдаляться от них и возноситься на небо.

⁵¹И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵²Они поклонились Ему и возвратились в Иерусалим с великою радостью.

⁵²И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³И пребывали всегда в храме, прославляя и благословляя Бога. Аминь.

⁵³И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.