¹Через несколько дней опять пришел Он в Капернаум; и слышно стало, что Он в доме.

¹И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

²Тотчас собрались многие, так что уже и у дверей не было места; и Он говорил им слово.

²И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.

³И пришли к Нему с расслабленным, которого несли четверо;

³И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.

⁴и, не имея возможности приблизиться кНему за многолюдством, раскрыли кровлю дома , где Он находился, и, прокопав ее, спустили постель, на которой лежал расслабленный.

⁴И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.

⁵Иисус, видя веру их, говорит расслабленному: чадо!прощаются тебе грехи твои.

⁵А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.

⁶Тут сидели некоторые из книжников и помышляли в сердцах своих:

⁶А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:

⁷что Он так богохульствует? кто может прощать грехи, кроме одного Бога?

⁷Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

⁸Иисус, тотчас узнав духом Своим, что они так помышляют в себе, сказал им: для чего так помышляете в сердцах ваших?

⁸И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

⁹Что легче? сказать ли расслабленному: прощаются тебе грехи? или сказать: встань, возьми свою постель и ходи?

⁹Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?

¹⁰Но чтобы вы знали, что Сын Человеческий имеет власть на земле прощать грехи, - говорит расслабленному:

¹⁰Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)

¹¹тебе говорю: встань, возьми постель твою и иди в дом твой.

¹¹Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

¹²Он тотчас встал и, взяв постель, вышел перед всеми, так что все изумлялись и прославляли Бога, говоря: никогда ничего такого мы не видали.

¹²И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

¹³И вышел Иисус опять к морю; и весь народпошел к Нему, и Он учил их.

¹³И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.

¹⁴Проходя, увидел Он Левия Алфеева, сидящего у сбора пошлин, и говорит ему: следуй за Мною. И он , встав, последовал за Ним.

¹⁴И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.

¹⁵И когда Иисус возлежал в доме его, возлежали с Ним и ученики Его и многиемытари и грешники: ибо много их было, и они следовали заНим.

¹⁵И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.

¹⁶Книжники и фарисеи, увидев, что Он ест с мытарями и грешниками, говорили ученикам Его: как это Он ест и пьет с мытарями и грешниками.

¹⁶А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?

¹⁷Услышав сие , Иисус говорит им: не здоровыеимеют нужду во враче, но больные; Я пришел призвать не праведников, но грешников к покаянию.

¹⁷И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.

¹⁸Ученики Иоанновы и фарисейские постились. Приходят к Нему и говорят: почему ученики Иоанновы и фарисейскиепостятся, а Твои ученики не постятся?

¹⁸И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?

¹⁹И сказал им Иисус: могут ли поститься сыны чертога брачного, когда с ними жених? Доколе с ними жених, не могут поститься,

¹⁹И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

²⁰но придут дни, когда отнимется у них жених, и тогда будут поститься в те дни.

²⁰Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.

²¹Никто к ветхой одежде не приставляет заплаты из небеленой ткани: иначе вновь пришитое отдерет от старого, и дыра будет еще хуже.

²¹И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.

²²Никто не вливает вина молодого в мехи ветхие: иначемолодое вино прорвет мехи, и вино вытечет, и мехи пропадут; но вино молодое надобно вливать в мехи новые.

²²И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.

²³И случилось Ему в субботу проходить засеянными полями , и ученики Его дорогою начали срывать колосья.

²³И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.

²⁴И фарисеи сказали Ему: смотри, что они делают в субботу, чего не должно делать ?

²⁴И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?

²⁵Он сказал им: неужели вы не читали никогда, что сделал Давид, когда имел нужду и взалкал сам и бывшие с ним?

²⁵А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?

²⁶как вошел он в дом Божий при первосвященнике Авиафаре и ел хлебы предложения, которых не должно было есть никому, кроме священников, и дал и бывшим с ним?

²⁶Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?

²⁷И сказал им: суббота для человека, а не человек для субботы;

²⁷И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.

²⁸посему Сын Человеческий есть господин и субботы.

²⁸Дакле је Господар Син човечји и од суботе.