¹И пришел опять в синагогу; там был человек, имевший иссохшую руку.

¹И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

²И наблюдали за Ним, не исцелит ли его в субботу, чтобы обвинить Его.

²И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

³Он же говорит человеку, имевшему иссохшую руку: стань на средину.

³И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

⁴А им говорит: должно ли в субботу доброделать, или зло делать? душу спасти, или погубить? Но они молчали.

⁴И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

⁵И, воззрев на них с гневом, скорбя об ожесточении сердец их, говорит тому человеку: протяни руку твою. Он протянул, и стала рука его здорова, как другая.

⁵И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

⁶Фарисеи, выйдя, немедленно составили с иродианами совещание против Него, как бы погубить Его.

⁶И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

⁷Но Иисус с учениками Своими удалился к морю; и за Ним последовало множество народа из Галилеи, Иудеи,

⁷А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

⁸Иерусалима, Идумеи и из-за Иордана. И живущие в окрестностях Тира и Сидона, услышав, что Он делал, шли к Нему в великом множестве.

⁸И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

⁹И сказал ученикам Своим, чтобы готова была для Него лодка по причине многолюдства, дабы не теснили Его.

⁹И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

¹⁰Ибо многих Он исцелил, так что имевшие язвы бросались к Нему, чтобы коснуться Его.

¹⁰Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

¹¹И духи нечистые, когда видели Его, падали пред Ним и кричали: Ты Сын Божий.

¹¹И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

¹²Но Он строго запрещал им, чтобы не делали Его известным.

¹²И много им прећаше да Га не прокажу.

¹³Потом взошел на гору и позвал к Себе, кого Сам хотел; и пришли к Нему.

¹³И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

¹⁴И поставил из них двенадцать, чтобы с Ним были и чтобы посылать их на проповедь,

¹⁴И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

¹⁵и чтобы они имели власть исцелять от болезней и изгонять бесов;

¹⁵И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

¹⁶поставил Симона, нарекши ему имя Петр,

¹⁶Првог Симона, и надеде му име Петар;

¹⁷Иакова Зеведеева и Иоанна, брата Иакова, нарекши им имена Воанергес, то есть „сыны громовы",

¹⁷И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

¹⁸Андрея, Филиппа, Варфоломея, Матфея, Фому, Иакова Алфеева, Фаддея, Симона Кананита

¹⁸И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

¹⁹и Иуду Искариотского, который и предал Его.

¹⁹И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

²⁰Приходят в дом; и опять сходится народ, так что им невозможно было и хлеба есть.

²⁰И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

²¹И, услышав, ближние Его пошли взять Его, ибо говорили, что Он вышел из себя.

²¹И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

²²А книжники, пришедшие из Иерусалима, говорили, что Он имеет в Себе веельзевула и что изгоняет бесов силою бесовского князя.

²²А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

²³И, призвав их, говорил им притчами: как может сатана изгонять сатану?

²³И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

²⁴Если царство разделится само в себе, неможет устоять царство то;

²⁴И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

²⁵и если дом разделится сам в себе, не может устоять дом тот;

²⁵И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

²⁶и если сатана восстал на самого себя и разделился, не может устоять, но пришел конец его.

²⁶И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

²⁷Никто, войдя в дом сильного, не может расхитить вещей его, если прежде не свяжет сильного, итогда расхитит дом его.

²⁷Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

²⁸Истинно говорю вам: будут прощены сынам человеческим все грехи и хуления, какими бы ни хулили;

²⁸Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

²⁹но кто будет хулить Духа Святаго, тому не будет прощения вовек, но подлежит он вечному осуждению.

²⁹А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

³⁰Сие сказал Он , потому что говорили: в Нем нечистый дух.

³⁰Јер говораху: У њему је нечисти дух.

³¹И пришли Матерь и братья Его и, стоя вне дома, послали к Нему звать Его.

³¹И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

³²Около Него сидел народ. И сказали Ему: вот, Матерь Твоя и братья Твои и сестры Твои, вне дома, спрашивают Тебя.

³²И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

³³И отвечал им: кто матерь Моя и братья Мои?

³³И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

³⁴И обозрев сидящих вокруг Себя, говорит: вот матерь Моя и братья Мои;

³⁴И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

³⁵ибо кто будет исполнять волю Божию, тот Мне брат, и сестра, и матерь.

³⁵Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.