¹Собрались к Нему фарисеи и некоторые из книжников, пришедшие из Иерусалима,

¹И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

²и, увидев некоторых из учеников Его, евших хлеб нечистыми, то есть неумытыми, руками, укоряли.

²И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

³Ибо фарисеи и все Иудеи, держась предания старцев, не едят, не умыв тщательно рук;

³Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

⁴и, придя с торга, не едят не омывшись. Есть и многое другое, чего они приняли держаться: наблюдать омовение чаш, кружек, котлов и скамей.

⁴И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

⁵Потом спрашивают Его фарисеи и книжники: зачем ученики Твои не поступают по преданию старцев, но неумытыми руками едят хлеб?

⁵А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

⁶Он сказал им в ответ: хорошо пророчествовал о вас, лицемерах, Исаия, как написано: люди сии чтут Меня устами, сердце же их далеко отстоитот Меня,

⁶А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

⁷но тщетно чтут Меня, уча учениям, заповедям человеческим.

⁷Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

⁸Ибо вы, оставив заповедь Божию, держитесь предания человеческого, омовения кружек и чаш, и делаете многое другое, сему подобное.

⁸Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

⁹И сказал им: хорошо ли, что вы отменяете заповедь Божию, чтобы соблюсти свое предание?

⁹И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

¹⁰Ибо Моисей сказал: почитай отца своего и мать свою; и: злословящий отца или мать смертью да умрет.

¹⁰Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

¹¹А вы говорите: кто скажет отцу или матери: корван, то есть дар Богу то, чем бы ты от меня пользовался,

¹¹А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

¹²тому вы уже попускаете ничего не делать для отца своего или матери своей,

¹²И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

¹³устраняя слово Божие преданием вашим, которое вы установили; и делаете многое сему подобное.

¹³Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

¹⁴И, призвав весь народ, говорил им: слушайте Меня все и разумейте:

¹⁴И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

¹⁵ничто, входящее в человека извне, не может осквернить его; но что исходит из него, то оскверняет человека.

¹⁵Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

¹⁶Если кто имеет уши слышать, да слышит!

¹⁶Ако ко има уши да чује нека чује.

¹⁷И когда Он от народа вошел в дом, ученики Его спросили Его о притче.

¹⁷И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

¹⁸Он сказал им: неужели и вы так непонятливы? Неужели не разумеете, что ничто, извне входящее в человека, не может осквернить его?

¹⁸И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

¹⁹Потому что не в сердце его входит, а в чрево, и выходит вон, чем очищается всякая пища.

¹⁹Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

²⁰Далее сказал: исходящее из человека оскверняет человека.

²⁰Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

²¹Ибо извнутрь, из сердца человеческого, исходят злые помыслы, прелюбодеяния, любодеяния, убийства,

²¹Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

²²кражи, лихоимство, злоба, коварство, непотребство, завистливое око, богохульство, гордость, безумство, -

²²Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

²³все это зло извнутрь исходит и оскверняет человека.

²³Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

²⁴И, отправившись оттуда, пришел в пределы Тирские и Сидонские; и, войдя в дом, не хотел, чтобыкто узнал; но не мог утаиться.

²⁴И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

²⁵Ибо услышала о Нем женщина, у которой дочь одержима была нечистым духом, и, придя, припала к ногам Его;

²⁵Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

²⁶а женщина та была язычница, родом сирофиникиянка; ипросила Его, чтобы изгнал беса из ее дочери.

²⁶А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

²⁷Но Иисус сказал ей: дай прежде насытиться детям, ибо нехорошо взять хлеб у детей и бросить псам.

²⁷А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

²⁸Она же сказала Ему в ответ: так, Господи; но и псы под столом едят крохи удетей.

²⁸А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

²⁹И сказал ей: за это слово, пойди; бес вышел из твоей дочери.

²⁹И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

³⁰И, придя в свой дом, она нашла, что бес вышел и дочь лежит на постели.

³⁰И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

³¹Выйдя из пределов Тирских и Сидонских, Иисус опять пошел к морю Галилейскому через пределы Десятиградия.

³¹И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

³²Привели к Нему глухого косноязычного и просили Еговозложить на него руку.

³²И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

³³Иисус , отведя его в сторону от народа, вложилперсты Свои в уши ему и, плюнув, коснулся языка его;

³³И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

³⁴и, воззрев на небо, вздохнул и сказал ему: „еффафа", то есть: отверзись.

³⁴И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

³⁵И тотчас отверзся у него слух и разрешились узы его языка, и стал говорить чисто.

³⁵И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

³⁶И повелел им не сказывать никому. Но сколько Он ни запрещал им, они еще более разглашали.

³⁶И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

³⁷И чрезвычайно дивились, и говорили: все хорошо делает, - и глухих делает слышащими, и немых - говорящими.

³⁷И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.