¹В те дни, когда собралось весьма много народа и нечего было им есть, Иисус, призвав учеников Своих, сказал им:

¹У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

²жаль Мне народа, что уже три дня находятся при Мне, и нечего им есть.

²Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

³Если неевшими отпущу их в домы их, ослабеют в дороге, ибо некоторые из них пришли издалека.

³И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

⁴Ученики Его отвечали Ему: откуда мог бы кто взять здесь в пустыне хлебов, чтобы накормить их?

⁴И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

⁵И спросил их: сколько у вас хлебов? Они сказали: семь.

⁵И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

⁶Тогда велел народу возлечь на землю; и, взяв семь хлебов и воздав благодарение, преломил и дал ученикам Своим, чтобы они раздали; и они раздали народу.

⁶И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

⁷Было у них и немного рыбок: благословив, Он велел раздать и их.

⁷И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

⁸И ели, и насытились; и набрали оставшихся кусков семь корзин.

⁸И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

⁹Евших же было около четырех тысяч. И отпустил их.

⁹А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

¹⁰И тотчас войдя в лодку с учениками Своими, прибыл в пределы Далмануфские.

¹⁰И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

¹¹Вышли фарисеи, начали с Ним спорить и требовали от Него знамения с неба, искушая Его.

¹¹И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹²И Он, глубоко вздохнув, сказал: для чегород сей требует знамения? Истинно говорю вам, не дастся роду сему знамение.

¹²И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

¹³И, оставив их, опять вошел в лодку и отправился на ту сторону.

¹³И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

¹⁴При сем ученики Его забыли взять хлебов и кроме одного хлеба не имели с собою в лодке.

¹⁴И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

¹⁵А Он заповедал им, говоря: смотрите, берегитесь закваски фарисейской и закваски Иродовой.

¹⁵И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

¹⁶И, рассуждая между собою, говорили: это значит , что хлебов нет у нас.

¹⁶И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

¹⁷Иисус, уразумев, говорит им: что рассуждаете о том,что нет у вас хлебов? Еще ли не понимаете и не разумеете? Еще ли окаменено у вас сердце?

¹⁷И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

¹⁸Имея очи, не видите? имея уши, неслышите? и не помните?

¹⁸Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

¹⁹Когда Я пять хлебов преломил для пяти тысяч человек , сколько полных коробов набрали вы кусков? Говорят Ему:двенадцать.

¹⁹Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

²⁰А когда семь для четырех тысяч, сколько корзин набрали вы оставшихся кусков. Сказали: семь.

²⁰А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

²¹И сказал им: как же не разумеете?

²¹И рече им: Како не разумете?

²²Приходит в Вифсаиду; и приводят к Нему слепого и просят, чтобы прикоснулся к нему.

²²И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

²³Он, взяв слепого за руку, вывел его вон из селения и, плюнув ему на глаза, возложил на него руки и спросил его: видит ли что?

²³И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

²⁴Он, взглянув, сказал: вижу проходящих людей, как деревья.

²⁴И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

²⁵Потом опять возложил руки на глаза ему и велел ему взглянуть. И он исцелел и стал видеть все ясно.

²⁵И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

²⁶И послал его домой, сказав: не заходи в селение и не рассказывай никому в селении.

²⁶И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

²⁷И пошел Иисус с учениками Своими в селения Кесарии Филипповой. Дорогою Он спрашивал учеников Своих: за кого почитают Меня люди?

²⁷И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

²⁸Они отвечали: за Иоанна Крестителя; другие же - за Илию; а иные - за одного из пророков.

²⁸А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

²⁹Он говорит им: а вы за кого почитаете Меня? Петр сказал Ему в ответ: Ты Христос.

²⁹А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

³⁰И запретил им, чтобы никому не говорили о Нем.

³⁰И запрети им да никоме не казују за Њега.

³¹И начал учить их, что Сыну Человеческому много должно пострадать, быть отвержену старейшинами, первосвященниками и книжниками, и быть убиту, и в третий день воскреснуть.

³¹И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

³²И говорил о сем открыто. Но Петр, отозвав Его, начал прекословить Ему.

³²И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

³³Он же, обратившись и взглянув на учеников Своих, воспретил Петру, сказав: отойди от Меня, сатана, потому что тыдумаешь не о том, что Божие, но что человеческое.

³³А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

³⁴И, подозвав народ с учениками Своими, сказал им: кто хочет идти за Мною, отвергнись себя, и возьми крест свой, и следуй за Мною.

³⁴И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

³⁵Ибо кто хочет душу свою сберечь, тот потеряет ее, а кто потеряет душу свою ради Меня и Евангелия, тот сбережет ее.

³⁵Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

³⁶Ибо какая польза человеку, если он приобретет весьмир, а душе своей повредит?

³⁶Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

³⁷Или какой выкуп даст человек за душу свою?

³⁷Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

³⁸Ибо кто постыдится Меня и Моих слов в роде сем прелюбодейном и грешном, того постыдится и СынЧеловеческий, когда приидет в славе Отца Своего со святымиАнгелами.

³⁸Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.