¹И сказал им: истинно говорю вам: есть некоторые из стоящих здесь, которые не вкусят смерти, как уже увидят Царствие Божие, пришедшее в силе.

¹И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

²И, по прошествии дней шести, взял Иисус Петра, Иакова и Иоанна, и возвел на гору высокую особо их одних, и преобразился перед ними.

²И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

³Одежды Его сделались блистающими, весьма белыми, какснег, как на земле белильщик не может выбелить.

³И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

⁴И явился им Илия с Моисеем; и беседовали с Иисусом.

⁴И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

⁵При сем Петр сказал Иисусу: Равви! хорошо нам здесь быть; сделаем три кущи: Тебе одну, Моисею одну, и одну Илии.

⁵И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

⁶Ибо не знал, что сказать; потому что они были в страхе.

⁶Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

⁷И явилось облако, осеняющее их, и из облака исшел глас, глаголющий: Сей есть Сын Мойвозлюбленный; Его слушайте.

⁷И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

⁸И, внезапно посмотрев вокруг, никого более с собою не видели, кроме одного Иисуса.

⁸И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

⁹Когда же сходили они с горы, Он не велел никому рассказывать о том, что видели, доколе Сын Человеческий не воскреснет из мертвых.

⁹А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

¹⁰И они удержали это слово, спрашивая друг друга, что значит: воскреснуть из мертвых.

¹⁰И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

¹¹И спросили Его: как же книжники говорят, что Илиинадлежит придти прежде?

¹¹И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

¹²Он сказал им в ответ: правда, Илия должен придти прежде и устроить все; и Сыну Человеческому, как написано о Нем, надлежит много пострадать и быть уничижену.

¹²А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

¹³Но говорю вам, что и Илия пришел, и поступили с ним, как хотели, как написано о нем.

¹³Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

¹⁴Придя к ученикам, увидел много народа около них и книжников, спорящих с ними.

¹⁴И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

¹⁵Тотчас, увидев Его, весь народ изумился, и, подбегая, приветствовали Его.

¹⁵И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

¹⁶Он спросил книжников: о чем спорите с ними?

¹⁶И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

¹⁷Один из народа сказал в ответ: Учитель! я привел к Тебе сына моего, одержимого духом немым:

¹⁷И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

¹⁸где ни схватывает его, повергает его на землю, и он испускает пену, и скрежещет зубами своими, и цепенеет. Говорил я ученикам Твоим, чтобы изгнали его, и они не могли.

¹⁸И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

¹⁹Отвечая ему, Иисус сказал: о, род неверный! доколе буду с вами? доколе буду терпеть вас? Приведите его ко Мне.

¹⁹А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

²⁰И привели его к Нему. Как скоро бесноватый увидел Его, дух сотряс его; он упал на землю и валялся, испуская пену.

²⁰И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

²¹И спросил Иисус отца его: как давно это сделалось с ним? Он сказал: с детства;

²¹И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

²²и многократно дух бросал его и в огонь и в воду, чтобы погубить его; но, если что можешь, сжалься над нами и помоги нам.

²²И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

²³Иисус сказал ему: если сколько-нибудь можешь веровать, все возможно верующему.

²³А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

²⁴И тотчас отец отрока воскликнул со слезами: верую, Господи! помоги моему неверию.

²⁴И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

²⁵Иисус, видя, что сбегается народ, запретил духу нечистому, сказав ему: дух немой и глухой! Я повелеваю тебе, выйди из него и впредь не входи в него.

²⁵А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

²⁶И, вскрикнув и сильно сотрясши его, вышел; и он сделался, как мертвый, так что многие говорили, что он умер.

²⁶И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

²⁷Но Иисус, взяв его за руку, поднял его; и он встал.

²⁷А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

²⁸И как вошел Иисус в дом, ученики Его спрашивали Его наедине: почему мы не могли изгнать его?

²⁸И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

²⁹И сказал им: сей род не может выйти иначе, как от молитвы и поста.

²⁹И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

³⁰Выйдя оттуда, проходили через Галилею; и Он не хотел, чтобы кто узнал.

³⁰И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

³¹Ибо учил Своих учеников и говорил им, что Сын Человеческий предан будет в руки человеческие и убьют Его, и, по убиении, в третий день воскреснет.

³¹Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

³²Но они не разумели сих слов, а спросить Его боялись.

³²А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

³³Пришел в Капернаум; и когда был в доме, спросил их: о чем дорогою вы рассуждали между собою?

³³И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

³⁴Они молчали; потому что дорогою рассуждали между собою, кто больше.

³⁴А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

³⁵И, сев, призвал двенадцать и сказал им: кто хочет быть первым, будь из всех последним и всем слугою.

³⁵И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

³⁶И, взяв дитя, поставил его посреди них и, обняв его, сказал им:

³⁶И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

³⁷кто примет одно из таких детей во имя Мое, тот принимает Меня; а кто Меня примет, тот не Меня принимает, но Пославшего Меня.

³⁷Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

³⁸При сем Иоанн сказал: Учитель! мы видели человека, который именем Твоим изгоняет бесов, а не ходит за нами; и запретили ему, потому что не ходит за нами.

³⁸Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

³⁹Иисус сказал: не запрещайте ему, ибо никто, сотворивший чудо именем Моим, не может вскоре злословить Меня.

³⁹А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

⁴⁰Ибо кто не против вас, тот за вас.

⁴⁰Јер ко није против вас с вама је.

⁴¹И кто напоит вас чашею воды во имя Мое, потому что вы Христовы, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.

⁴¹Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

⁴²А кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесилиему жерновный камень на шею и бросили его в море.

⁴²А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

⁴³И если соблазняет тебя рука твоя, отсеки ее: лучше тебе увечному войти в жизнь, нежели сдвумя руками идти в геенну, в огонь неугасимый,

⁴³И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

⁴⁴где червь их не умирает и огонь не угасает.

⁴⁴Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

⁴⁵И если нога твоя соблазняет тебя, отсеки ее: лучше тебе войти в жизнь хромому, нежели сдвумя ногами быть ввержену в геенну, в огонь неугасимый,

⁴⁵И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

⁴⁶где червь их не умирает и огонь не угасает.

⁴⁶Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

⁴⁷И если глаз твой соблазняет тебя, вырви его: лучше тебе с одним глазом войти вЦарствие Божие, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную,

⁴⁷Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

⁴⁸где червь их не умирает и огонь не угасает.

⁴⁸Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

⁴⁹Ибо всякий огнем осолится, и всякая жертва солью осолится.

⁴⁹Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

⁵⁰Соль - добрая вещь ; но ежели соль не солона будет, чем вы ее поправите? Имейте в себе соль, и мир имейте между собою.

⁵⁰Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.