¹Отправившись оттуда, приходит в пределы Иудейские заИорданскою стороною. Опять собирается к Нему народ, и, пообычаю Своему, Он опять учил их.

¹И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

²Подошли фарисеи и спросили, искушая Его: позволительно ли разводиться мужу с женою?

²И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

³Он сказал им в ответ: что заповедал вам Моисей?

³А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

⁴Они сказали: Моисей позволил писать разводное письмо и разводиться.

⁴А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

⁵Иисус сказал им в ответ: по жестокосердию вашему он написал вам сию заповедь.

⁵И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

⁶В начале же создания, Бог мужчину и женщину сотворил их.

⁶А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

⁷Посему оставит человек отца своего и мать

⁷Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

⁸и прилепится к жене своей, и будут два одною плотью; так что они уже не двое, но одна плоть.

⁸И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

⁹Итак, что Бог сочетал, того человек да не разлучает.

⁹А шта је Бог саставио човек да не раставља.

¹⁰В доме ученики Его опять спросили Его о том же.

¹⁰И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

¹¹Он сказал им: кто разведется с женою своею и женится на другой, тот прелюбодействует от нее;

¹¹И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

¹²и если жена разведется с мужем своим и выйдет за другого, прелюбодействует.

¹²И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

¹³Приносили к Нему детей, чтобы Он прикоснулся к ним; ученики же не допускали приносящих.

¹³И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

¹⁴Увидев то , Иисус вознегодовал и сказал им:пустите детей приходить ко Мне и не препятствуйте им, ибо таковых есть Царствие Божие.

¹⁴А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

¹⁵Истинно говорю вам: кто не примет Царствия Божия, как дитя, тот не войдет в него.

¹⁵Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

¹⁶И, обняв их, возложил руки на них и благословил их.

¹⁶И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

¹⁷Когда выходил Он в путь, подбежал некто, пал пред Ним на колени и спросил Его: Учитель благий! что мне делать, чтобы наследовать жизнь вечную?

¹⁷И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

¹⁸Иисус сказал ему: что ты называешь Меня благим? Никто не благ, как только один Бог.

¹⁸А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

¹⁹Знаешь заповеди: не прелюбодействуй, не убивай, не кради, не лжесвидетельствуй, не обижай, почитай отца твоего и мать.

¹⁹Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

²⁰Он же сказал Ему в ответ: Учитель! все это сохранил я от юности моей.

²⁰А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

²¹Иисус, взглянув на него, полюбил его и сказал ему: одного тебе недостает: пойди, все, что имеешь, продай и раздай нищим, и будешь иметь сокровище на небесах; и приходи, последуй за Мною, взяв крест.

²¹А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

²²Он же, смутившись от сего слова, отошел с печалью, потому что у него было большое имение.

²²А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

²³И, посмотрев вокруг, Иисус говоритученикам Своим: как трудно имеющим богатство войти в Царствие Божие!

²³И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

²⁴Ученики ужаснулись от слов Его. Но Иисус опять говорит им в ответ: дети! как трудно надеющимся на богатство войти в Царствие Божие!

²⁴А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

²⁵Удобнее верблюду пройти сквозь игольные уши, нежели богатому войти в Царствие Божие.

²⁵Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

²⁶Они же чрезвычайно изумлялись и говорили между собою: кто же может спастись?

²⁶А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

²⁷Иисус, воззрев на них, говорит: человекам это невозможно, но не Богу, ибо все возможно Богу.

²⁷А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

²⁸И начал Петр говорить Ему: вот, мыоставили все и последовали за Тобою.

²⁸А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

²⁹Иисус сказал в ответ: истинно говорю вам: нет никого, кто оставил бы дом, илибратьев, или сестер, или отца, или мать, или жену, или детей, или земли, ради Меня и Евангелия,

²⁹А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

³⁰и не получил бы ныне, во время сие, среди гонений, во сто крат более домов, и братьев и сестер, и отцов, и матерей, и детей, и земель, а в веке грядущем жизни вечной.

³⁰А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

³¹Многие же будут первые последними, и последние первыми.

³¹Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

³²Когда были они на пути, восходя в Иерусалим, Иисусшел впереди их, а они ужасались и, следуя за Ним, были в страхе. Подозвав двенадцать, Он опять начал им говорить о том, что будет с Ним:

³²А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

³³вот, мы восходим в Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет первосвященникам и книжникам, и осудят Его на смерть, и предадут Его язычникам,

³³Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

³⁴и поругаются над Ним, и будут бить Его, и оплюют Его, и убьют Его; и в третий день воскреснет.

³⁴И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

³⁵Тогда подошли к Нему сыновья Зеведеевы Иаков и Иоанн и сказали: Учитель! мы желаем, чтобы Ты сделал нам, о чем попросим.

³⁵И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

³⁶Он сказал им: что хотите, чтобы Я сделал вам?

³⁶А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

³⁷Они сказали Ему: дай нам сесть у Тебя, одному по правую сторону, а другому по левую в славе Твоей.

³⁷А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

³⁸Но Иисус сказал им: не знаете, чего просите. Можете ли пить чашу, которую Я пью, и креститься крещением, которым Я крещусь?

³⁸А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

³⁹Они отвечали: можем. Иисус же сказал им: чашу, которую Я пью, будете пить, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься;

³⁹А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

⁴⁰а дать сесть у Меня по правую сторону и по левую - не от Меня зависит , но кому уготовано.

⁴⁰Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

⁴¹И, услышав, десять начали негодовать на Иакова и Иоанна.

⁴¹И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

⁴²Иисус же, подозвав их, сказал им: вы знаете, что почитающиеся князьями народов господствуют над ними, и вельможи их властвуют ими.

⁴²А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

⁴³Но между вами да не будет так: а кто хочет быть большим между вами, да будем вам слугою;

⁴³Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

⁴⁴и кто хочет быть первым между вами, да будет всем рабом.

⁴⁴И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

⁴⁵Ибо и Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить и отдать душу Свою для искупления многих.

⁴⁵Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

⁴⁶Приходят в Иерихон. И когда выходил Он из Иерихонас учениками Своими и множеством народа, Вартимей, сын Тимеев, слепой сидел у дороги, прося милостыни .

⁴⁶И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

⁴⁷Услышав, что это Иисус Назорей, он начал кричать и говорить: Иисус, Сын Давидов! помилуй меня.

⁴⁷И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

⁴⁸Многие заставляли его молчать; но он еще более стал кричать: Сын Давидов! помилуй меня.

⁴⁸И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

⁴⁹Иисус остановился и велел его позвать. Зовут слепого и говорят ему: не бойся, вставай, зовет тебя.

⁴⁹И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

⁵⁰Он сбросил с себя верхнюю одежду, встал и пришел к Иисусу.

⁵⁰А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

⁵¹Отвечая ему, Иисус спросил: чего ты хочешь от Меня? Слепой сказал Ему: Учитель! чтобы мне прозреть.

⁵¹И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

⁵²Иисус сказал ему: иди, вера твоя спасла тебя. И он тотчас прозрел и пошел за Иисусом по дороге.

⁵²А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.