¹Выйдя же в день тот из дома, Иисус сел у моря.

¹И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

²И собралось к Нему множество народа, так что Он вошел в лодку и сел; а весь народ стоял наберегу.

²И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

³И поучал их много притчами, говоря: вот, вышел сеятель сеять;

³И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

⁴и когда он сеял, иное упало придороге, и налетели птицы и поклевали то;

⁴И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

⁵иное упало на места каменистые, где немного было земли, и скоро взошло, потому что земля была неглубока.

⁵А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

⁶Когда же взошло солнце, увяло, и, как не имело корня, засохло;

⁶И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

⁷иное упало в терние, и выросло терние и заглушило его;

⁷А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

⁸иное упало на добрую землю и принесло плод: одно во сто крат, а другое в шестьдесят, иное же в тридцать.

⁸А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

⁹Кто имеет уши слышать, да слышит!

⁹Ко има уши да чује нека чује.

¹⁰И, приступив, ученики сказали Ему: для чего притчамиговоришь им?

¹⁰И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?

¹¹Он сказал им в ответ: для того, что вам дано знать тайны Царствия Небесного, а им не дано,

¹¹А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

¹²ибо кто имеет, тому дано будет и приумножится, а кто не имеет, у того отнимется и то, что имеет;

¹²Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

¹³потому говорю им притчами, что они видя не видят, и слыша не слышат, и не разумеют;

¹³Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.

¹⁴и сбывается над ними пророчество Исаии, которое говорит: слухом услышите - и не уразумеете, и глазами смотреть будете - и не увидите,

¹⁴И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.

¹⁵ибо огрубело сердце людей сих и ушами с трудом слышат, и глаза свои сомкнули, да не увидятглазами и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и дане обратятся, чтобы Я исцелил их.

¹⁵Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

¹⁶Ваши же блаженны очи, что видят, и уши ваши, что слышат,

¹⁶А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

¹⁷ибо истинно говорю вам, что многие пророки и праведники желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали.

¹⁷Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

¹⁸Вы же выслушайте значение притчи о сеятеле:

¹⁸Ви пак чујте причу о сејачу:

¹⁹ко всякому, слушающему слово о Царствии и не разумеющему, приходит лукавый и похищает посеянное в сердце его - вот кого означает посеянное при дороге.

¹⁹Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

²⁰А посеянное на каменистых местах означает того, кто слышит слово и тотчас с радостью принимает его;

²⁰А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

²¹но не имеет в себе корня и непостоянен: когда настанет скорбь или гонение за слово, тотчас соблазняется.

²¹Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

²²А посеянное в тернии означает того, кто слышит слово, но забота века сего и обольщение богатства заглушает слово, и оно бывает бесплодно.

²²А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.

²³Посеянное же на доброй земле означает слышащего слово и разумеющего, который и бывает плодоносен, так что иной приносит плод во сто крат, инойв шестьдесят, а иной в тридцать.

²³А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

²⁴Другую притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно человеку, посеявшему доброе семя на поле своем;

²⁴Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,

²⁵когда же люди спали, пришел враг его и посеял между пшеницею плевелы и ушел;

²⁵А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.

²⁶когда взошла зелень и показался плод, тогда явились и плевелы.

²⁶А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

²⁷Придя же, рабы домовладыки сказали ему: господин! не доброе ли семя сеял ты на поле твоем? откуда же на нем плевелы?

²⁷Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

²⁸Он же сказал им: враг человека сделал это. А рабы сказали ему: хочешь ли, мы пойдем, выберем их?

²⁸А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

²⁹Но он сказал: нет, - чтобы, выбирая плевелы, вы невыдергали вместе с ними пшеницы,

²⁹А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

³⁰оставьте расти вместе то и другое до жатвы; и во время жатвы я скажу жнецам: соберите прежде плевелы и свяжите их в связки, чтобы сжечь их, а пшеницууберите в житницу мою.

³⁰Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

³¹Иную притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесноеподобно зерну горчичному, которое человек взял и посеял на поле своем,

³¹Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,

³²которое, хотя меньше всех семян, но, когда вырастет,бывает больше всех злаков и становится деревом, так что прилетают птицы небесные и укрываются в ветвяхего.

³²Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

³³Иную притчу сказал Он им: Царство Небесное подобно закваске, которую женщина, взяв, положила в три меры муки, доколе не вскисло все.

³³Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

³⁴Все сие Иисус говорил народу притчами, и без притчи не говорил им,

³⁴Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

³⁵да сбудется реченное через пророка, который говорит: отверзу в притчах уста Мои; изреку сокровенное от создания мира.

³⁵Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.

³⁶Тогда Иисус, отпустив народ, вошел в дом. И, приступив к Нему, ученики Его сказали: изъясни нам притчу о плевелах на поле.

³⁶Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

³⁷Он же сказал им в ответ: сеющий доброе семя есть Сын Человеческий;

³⁷А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;

³⁸поле есть мир; доброе семя, это сыны Царствия, а плевелы - сыны лукавого;

³⁸А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;

³⁹враг, посеявший их, есть диавол; жатва есть кончина века, а жнецы суть Ангелы.

³⁹А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.

⁴⁰Посему как собирают плевелы и огнем сжигают, так будет при кончине века сего:

⁴⁰Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

⁴¹пошлет Сын Человеческий Ангелов Своих, и соберут из Царства Его все соблазны и делающих беззаконие,

⁴¹Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.

⁴²и ввергнут их в печь огненную; там будет плач и скрежет зубов;

⁴²И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁴³тогда праведники воссияют, как солнце, в Царстве Отца их. Кто имеет уши слышать, да слышит!

⁴³Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.

⁴⁴Еще подобно Царство Небесное сокровищу, скрытому на поле, которое, найдя, человек утаил, и от радости о нем идет и продает все, что имеет, и покупает поле то.

⁴⁴Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

⁴⁵Еще подобно Царство Небесное купцу, ищущему хорошихжемчужин,

⁴⁵Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,

⁴⁶который, найдя одну драгоценную жемчужину, пошел и продал все, что имел, и купил ее.

⁴⁶Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

⁴⁷Еще подобно Царство Небесное неводу, закинутому в море и захватившему рыб всякого рода,

⁴⁷Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

⁴⁸который, когда наполнился, вытащили на берег и, сев, хорошее собрали в сосуды, а худое выбросили вон.

⁴⁸Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

⁴⁹Так будет при кончине века: изыдут Ангелы, и отделят злых из среды праведных,

⁴⁹Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.

⁵⁰и ввергнут их в печь огненную: там будет плач и скрежет зубов.

⁵⁰И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁵¹И спросил их Иисус: поняли ли вы все это? Они говорят Ему: так, Господи!

⁵¹Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.

⁵²Он же сказал им: поэтому всякий книжник, наученный Царству Небесному, подобен хозяину, который выносит изсокровищницы своей новое и старое.

⁵²А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.

⁵³И, когда окончил Иисус притчи сии, пошел оттуда.

⁵³И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

⁵⁴И, придя в отечество Свое, учил их в синагоге их, так что они изумлялись и говорили: откуда у Него такая премудрость и силы?

⁵⁴И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?

⁵⁵не плотников ли Он сын? не Его ли Мать называетсяМария, и братья Его Иаков и Иосий, и Симон, и Иуда?

⁵⁵Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

⁵⁶и сестры Его не все ли между нами? откуда же у Него все это?

⁵⁶И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?

⁵⁷И соблазнялись о Нем. Иисус же сказал им: не бывает пророк без чести, разве только вотечестве своем и в доме своем.

⁵⁷И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.

⁵⁸И не совершил там многих чудес по неверию их.

⁵⁸И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.