¹В то время проходил Иисус в субботу засеянными полями; ученики же Его взалкали и начали срывать колосья и есть.

¹У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.

²Фарисеи, увидев это, сказали Ему: вот, ученики Твои делают, чего не должно делать в субботу.

²А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.

³Он же сказал им: разве вы не читали, что сделал Давид, когда взалкал сам и бывшие с ним?

³А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

⁴как он вошел в дом Божий и ел хлебы предложения, которых не должно было есть ни ему, ни бывшим с ним, а только одним священникам?

⁴Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.

⁵Или не читали ли вы в законе, что в субботы священники в храме нарушают субботу, однако невиновны?

⁵Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?

⁶Но говорю вам, что здесь Тот, Кто больше храма;

⁶А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.

⁷если бы вы знали, что значит: милости хочу, а не жертвы, то не осудили бы невиновных,

⁷Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;

⁸ибо Сын Человеческий есть господин и субботы.

⁸Јер је Господар и од суботе Син човечији.

⁹И, отойдя оттуда, вошел Он в синагогу их.

⁹И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

¹⁰И вот, там был человек, имеющий сухую руку. И спросили Иисуса, чтобы обвинить Его: можноли исцелять в субботы?

¹⁰И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.

¹¹Он же сказал им: кто из вас, имеяодну овцу, если она в субботу упадет в яму, не возьмет ее и не вытащит?

¹¹А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

¹²Сколько же лучше человек овцы! Итак можно в субботы делать добро.

¹²А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.

¹³Тогда говорит человеку тому: протяни руку твою. И он протянул, и стала она здорова, как другая.

¹³Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

¹⁴Фарисеи же, выйдя, имели совещание против Него, как бы погубить Его. Но Иисус, узнав, удалился оттуда.

¹⁴А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

¹⁵И последовало за Ним множество народа, и Он исцелил их всех

¹⁵И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.

¹⁶и запретил им объявлять о Нем,

¹⁶И запрети им да Га не разглашују:

¹⁷да сбудется реченное через пророка Исаию, который говорит:

¹⁷Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:

¹⁸Се, Отрок Мой, Которого Я избрал, Возлюбленный Мой,Которому благоволит душа Моя. Положу дух Мой на Него, и возвестит народам суд;

¹⁸Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.

¹⁹не воспрекословит, не возопиет, и никто не услышит на улицах голоса Его;

¹⁹Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.

²⁰трости надломленной не переломит, и льна курящегося не угасит, доколе не доставит суду победы;

²⁰Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.

²¹и на имя Его будут уповать народы.

²¹И у име Његово уздаће се народи.

²²Тогда привели к Нему бесноватого слепого и немого;и исцелил его, так что слепой и немой стал и говорить и видеть.

²²Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.

²³И дивился весь народ и говорил: не это ли Христос, сын Давидов?

²³И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?

²⁴Фарисеи же, услышав сие , сказали: Он изгоняет бесов не иначе, как силою веельзевула, князя бесовского.

²⁴А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.

²⁵Но Иисус, зная помышления их, сказал им: всякое царство, разделившееся само в себе, опустеет; и всякий город или дом, разделившийся сам в себе, не устоит.

²⁵А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.

²⁶И если сатана сатану изгоняет, то он разделился сам с собою: как же устоит царство его?

²⁶И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?

²⁷И если Я силою веельзевула изгоняю бесов, то сыновья ваши чьею силою изгоняют? Посему они будут вам судьями.

²⁷И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

²⁸Если же Я Духом Божиим изгоняю бесов, то конечнодостигло до вас Царствие Божие.

²⁸А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

²⁹Или, как может кто войти в дом сильного и расхитить вещи его, если прежде не свяжетсильного? и тогда расхитит дом его.

²⁹Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.

³⁰Кто не со Мною, тот против Меня; и кто не собирает со Мною, тот расточает.

³⁰Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

³¹Посему говорю вам: всякий грех и хула простятся человекам, а хула на Духа не простится человекам;

³¹Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.

³²если кто скажет слово на Сына Человеческого, простится ему; если же кто скажет на Духа Святаго, не простится ему ни в сем веке, ни в будущем.

³²И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.

³³Или признайте дерево хорошим и плод его хорошим; или признайте дерево худым и плод его худым, ибо дерево познается по плоду.

³³Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

³⁴Порождения ехиднины! как вы можете говорить доброе, будучи злы? Ибо от избытка сердца говорят уста.

³⁴Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.

³⁵Добрый человек из доброго сокровища выносит доброе, а злой человек из злого сокровища выносит злое.

³⁵Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.

³⁶Говорю же вам, что за всякое праздное слово, какоескажут люди, дадут они ответ в день суда:

³⁶А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.

³⁷ибо от слов своих оправдаешься, и от слов своих осудишься.

³⁷Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

³⁸Тогда некоторые из книжников и фарисеев сказали: Учитель! хотелось бы нам видеть от Тебя знамение.

³⁸Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.

³⁹Но Он сказал им в ответ: род лукавый и прелюбодейный ищет знамения; и знамение не дастся ему, кроме знамения Ионы пророка;

³⁹А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

⁴⁰ибо как Иона был во чреве кита три дня и три ночи, так и Сын Человеческий будет в сердце земли три дня и три ночи.

⁴⁰Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.

⁴¹Ниневитяне восстанут на суд с родом сим и осудят его, ибо они покаялись от проповеди Иониной; и вот, здесь больше Ионы.

⁴¹Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.

⁴²Царица южная восстанет на суд с родом сим и осудит его, ибо она приходила от пределов земли послушать мудрости Соломоновой; и вот, здесь больше Соломона.

⁴²Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

⁴³Когда нечистый дух выйдет из человека, то ходит по безводным местам, ища покоя, и не находит;

⁴³А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

⁴⁴тогда говорит: возвращусь в дом мой, откуда я вышел. И, придя, находит его незанятым, выметенным и убранным;

⁴⁴Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

⁴⁵тогда идет и берет с собою семь других духов, злейших себя, и, войдя, живут там; и бывает для человека того последнее хуже первого. Так будет и с этим злым родом.

⁴⁵Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.

⁴⁶Когда же Он еще говорил к народу, Матерь и братья Егостояли вне дома , желая говорить с Ним.

⁴⁶Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.

⁴⁷И некто сказал Ему: вот Матерь Твоя и братья Твои стоят вне, желая говорить с Тобою.

⁴⁷И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.

⁴⁸Он же сказал в ответ говорившему: кто Матерь Моя? и кто братья Мои?

⁴⁸А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?

⁴⁹И, указав рукою Своею на учеников Своих, сказал: вот матерь Моя и братья Мои;

⁴⁹И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

⁵⁰ибо, кто будет исполнять волю Отца Моего Небесного, тот Мне брат, и сестра, и матерь.

⁵⁰...