¹Ибо Царство Небесное подобно хозяину дома, который вышел рано поутру нанять работников в виноградник свой

¹Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

²и, договорившись с работниками по динарию на день, послал их в виноградник свой;

²И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

³выйдя около третьего часа, он увидел других, стоящих на торжище праздно,

³И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

⁴и им сказал: идите и вы в виноградник мой, и что следовать будет, дам вам. Они пошли.

⁴И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

⁵Опять выйдя около шестого и девятого часа, сделал то же.

⁵И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

⁶Наконец, выйдя около одиннадцатого часа, он нашел других, стоящих праздно, и говорит им: что вы стоите здесь целый день праздно?

⁶И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

⁷Они говорят ему: никто нас не нанял. Он говорит им: идите и вы в виноградник мой, и что следовать будет, получите.

⁷Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

⁸Когда же наступил вечер, говорит господин виноградника управителю своему: позови работников и отдай им плату, начав с последних до первых.

⁸А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

⁹И пришедшие около одиннадцатого часа получили по динарию.

⁹И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

¹⁰Пришедшие же первыми думали, что они получат больше, но получили и они по динарию;

¹⁰А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

¹¹и, получив, стали роптать на хозяина дома

¹¹И примивши викаху на господара.

¹²и говорили: эти последние работали один час, и ты сравнял их с нами, перенесшими тягость дня и зной.

¹²Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

¹³Он же в ответ сказал одному из них: друг! я не обижаю тебя; не за динарий ли ты договорился со мною?

¹³А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

¹⁴возьми свое и пойди; я же хочу дать этому последнему то же , что и тебе;

¹⁴Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

¹⁵разве я не властен в своем делать, что хочу? или глаз твой завистлив от того, что я добр?

¹⁵Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

¹⁶Так будут последние первыми, и первые последними, ибо много званых, а мало избранных.

¹⁶Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

¹⁷И, восходя в Иерусалим, Иисус дорогою отозвал двенадцать учеников одних, и сказал им:

¹⁷И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁸вот, мы восходим в Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет первосвященникам и книжникам, и осудят Его на смерть;

¹⁸Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁹и предадут Его язычникам на поругание и биение и распятие; и в третий день воскреснет.

¹⁹И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

²⁰Тогда приступила к Нему мать сыновей Зеведеевых с сыновьями своими, кланяясь и чего-то прося у Него.

²⁰Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²¹Он сказал ей: чего ты хочешь? Она говорит Ему: скажи, чтобы сии два сына мои сели у Тебяодин по правую сторону, а другой по левую в Царстве Твоем.

²¹А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²²Иисус сказал в ответ: не знаете, чего просите. Можете ли пить чашу, которуюЯ буду пить, или креститься крещением, которым Я крещусь? Они говорят Ему: можем.

²²А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²³И говорит им: чашу Мою будете пить, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься, но дать сесть у Меня по правую сторону и по левую - не от Меня зависит , но кому уготовано Отцем Моим.

²³И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²⁴Услышав сие, прочие десять учеников вознегодовали на двух братьев.

²⁴И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁵Иисус же, подозвав их, сказал: вы знаете, что князья народов господствуют над ними, и вельможи властвуют ими;

²⁵А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁶но между вами да не будет так: а кто хочет между вами быть большим, да будет вам слугою;

²⁶Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁷и кто хочет между вами быть первым, да будет вам рабом;

²⁷И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁸так как Сын Человеческий не для того пришел, чтобыЕму служили, но чтобы послужить и отдать душу Свою для искупления многих.

²⁸Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

²⁹И когда выходили они из Иерихона, за Ним следовало множество народа.

²⁹И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

³⁰И вот, двое слепых, сидевшие у дороги, услышав, что Иисус идет мимо, начали кричать: помилуй нас, Господи, Сын Давидов!

³⁰И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³¹Народ же заставлял их молчать; но они еще громче стали кричать: помилуй нас, Господи, Сын Давидов!

³¹А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³²Иисус, остановившись, подозвал их и сказал: чего вы хотите от Меня?

³²И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

³³Они говорят Ему: Господи! чтобы открылись глаза наши.

³³Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

³⁴Иисус же, умилосердившись, прикоснулся к глазам их; итотчас прозрели глаза их, и они пошли за Ним.

³⁴И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.