¹Тогда подобно будет Царство Небесное десяти девам, которые, взяв светильники свои, вышли навстречужениху.

¹Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

²Из них пять было мудрых и пять неразумных.

²Пет од њих беху мудре, а пет луде.

³Неразумные, взяв светильники свои, не взяли с собою масла.

³И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

⁴Мудрые же, вместе со светильниками своими, взяли масла в сосудах своих.

⁴А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

⁵И как жених замедлил, то задремали все и уснули.

⁵А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.

⁶Но в полночь раздался крик: вот, жених идет, выходите навстречу ему.

⁶А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

⁷Тогда встали все девы те и поправили светильники свои.

⁷Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

⁸Неразумные же сказали мудрым: дайте нам вашего масла, потому что светильники наши гаснут.

⁸А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.

⁹А мудрые отвечали: чтобы не случилось недостатка и у нас и у вас, пойдите лучше к продающим и купите себе.

⁹А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

¹⁰Когда же пошли они покупать, пришел жених, и готовые вошли с ним на брачный пир, и двери затворились;

¹⁰А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

¹¹после приходят и прочие девы, и говорят: Господи! Господи! отвори нам.

¹¹А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.

¹²Он же сказал им в ответ: истинно говорю вам: не знаю вас.

¹²А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.

¹³Итак, бодрствуйте, потому что не знаете ни дня, ничаса, в который приидет Сын Человеческий.

¹³Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

¹⁴Ибо Он поступит , как человек, который, отправляясь в чужую страну, призвал рабов своих и поручил им имение свое:

¹⁴Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

¹⁵и одному дал он пять талантов, другому два, иномуодин, каждому по его силе; и тотчас отправился.

¹⁵И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

¹⁶Получивший пять талантов пошел, употребил их в дело и приобрел другие пять талантов;

¹⁶А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

¹⁷точно так же и получивший два таланта приобрел другие два;

¹⁷Тако и онај што прими два доби и он још два.

¹⁸получивший же один талант пошел и закопал его в землю и скрыл серебро господина своего.

¹⁸А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

¹⁹По долгом времени, приходит господин рабов тех и требует у них отчета.

¹⁹А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

²⁰И, подойдя, получивший пять талантов принес другие пять талантов и говорит: господин! пять талантов ты далмне; вот, другие пять талантов я приобрел на них.

²⁰И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

²¹Господин его сказал ему: хорошо, добрый и верный раб! в малом ты был верен, над многим тебя поставлю; войди в радость господина твоего.

²¹А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²²Подошел также и получивший два таланта и сказал: господин! два таланта ты дал мне; вот, другие два таланта я приобрел на них.

²²А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

²³Господин его сказал ему: хорошо, добрый и верный раб! в малом ты был верен, над многим тебя поставлю; войди в радость господина твоего.

²³А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²⁴Подошел и получивший один талант и сказал: господин! я знал тебя, что ты человек жестокий, жнешь, где не сеял, и собираешь, где не рассыпал,

²⁴А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

²⁵и, убоявшись, пошел и скрыл талант твой в земле; вот тебе твое.

²⁵Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

²⁶Господин же его сказал ему в ответ: лукавый раб и ленивый! ты знал, что я жну, где не сеял, и собираю, где не рассыпал;

²⁶А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:

²⁷посему надлежало тебе отдать серебро мое торгующим, и я, придя, получил бы мое с прибылью;

²⁷Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

²⁸итак, возьмите у него талант и дайте имеющему десять талантов,

²⁸Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

²⁹ибо всякому имеющему дастся и приумножится, а у неимеющего отнимется и то, что имеет;

²⁹Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

³⁰а негодного раба выбросьте во тьму внешнюю: там будет плач и скрежет зубов. Сказав сие, возгласил: кто имеет уши слышать, да слышит!

³⁰И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

³¹Когда же приидет Сын Человеческий во славе Своей и все святые Ангелы с Ним, тогда сядет на престоле славы Своей,

³¹А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.

³²и соберутся пред Ним все народы; и отделит одних от других, как пастырь отделяет овец от козлов;

³²И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

³³и поставит овец по правую Свою сторону, а козлов - по левую.

³³И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.

³⁴Тогда скажет Царь тем, которые по правую сторону Его: приидите, благословенные Отца Моего, наследуйте Царство, уготованное вам от создания мира:

³⁴Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.

³⁵ибо алкал Я, и вы дали Мне есть; жаждал, и вы напоили Меня; был странником, и вы приняли Меня;

³⁵Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;

³⁶был наг, и вы одели Меня; был болен, и вы посетили Меня; в темнице был, и вы пришли ко Мне.

³⁶Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.

³⁷Тогда праведники скажут Ему в ответ: Господи! когда мы видели Тебя алчущим, и накормили? или жаждущим, и напоили?

³⁷Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?

³⁸когда мы видели Тебя странником, и приняли? или нагим, и одели?

³⁸Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?

³⁹когда мы видели Тебя больным, или в темнице, и пришли к Тебе?

³⁹Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?

⁴⁰И Царь скажет им в ответ: истинно говорю вам: так как вы сделали это одному из сих братьев Моих меньших, то сделали Мне.

⁴⁰И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

⁴¹Тогда скажет и тем, которые по левую сторону: идите от Меня, проклятые, в огонь вечный, уготованный диаволу и ангелам его:

⁴¹Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.

⁴²ибо алкал Я, и вы не дали Мне есть; жаждал, и вы не напоили Меня;

⁴²Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

⁴³был странником, и не приняли Меня; был наг, и не одели Меня; болен и в темнице, и не посетили Меня.

⁴³Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

⁴⁴Тогда и они скажут Ему в ответ: Господи! когда мы видели Тебя алчущим, или жаждущим, или странником, или нагим, или больным, или в темнице, и не послужили Тебе?

⁴⁴Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

⁴⁵Тогда скажет им в ответ: истинно говорю вам: так как вы не сделали этого одному из сих меньших, то не сделали Мне.

⁴⁵Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

⁴⁶И пойдут сии в муку вечную, а праведники в жизнь вечную.

⁴⁶И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.