1Когда же настало утро, все первосвященники и старейшины народа имели совещание об Иисусе, чтобы предать Егосмерти;
1А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
2и, связав Его, отвели и предали ЕгоПонтию Пилату, правителю.
2И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
3Тогда Иуда, предавший Его, увидев, что Он осужден, и, раскаявшись, возвратил тридцать сребренников первосвященникам и старейшинам,
3Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
4говоря: согрешил я, предав кровь невинную. Они же сказали ему: что нам до того? смотри сам.
4Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5И, бросив сребренники в храме, он вышел, пошел и удавился.
5И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
6Первосвященники, взяв сребренники, сказали: непозволительно положить их в сокровищницу церковную, потому что это цена крови.
6А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7Сделав же совещание, купили на них землю горшечника, для погребения странников;
7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8посему и называется земля та „землею крови" до сего дня.
8Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9Тогда сбылось реченное через пророка Иеремию, который говорит: и взяли тридцать сребренников, цену Оцененного, Которого оценили сыны Израиля,
9Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
10и дали их за землю горшечника, как сказал мне Господь.
10И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11Иисус же стал пред правителем. И спросил Его правитель: Ты Царь Иудейский? Иисус сказал ему: ты говоришь.
11А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12И когда обвиняли Его первосвященники и старейшины, Он ничего не отвечал.
12И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
13Тогда говорит Ему Пилат: не слышишь, сколько свидетельствуют против Тебя?
13Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
14И не отвечал ему ни на одно слово, так что правитель весьма дивился.
14И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
15На праздник же Пасхи правитель имел обычай отпускать народу одного узника, которого хотели.
15А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16Был тогда у них известный узник, называемый Варавва;
16А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
17итак, когда собрались они, сказал им Пилат: кого хотите, чтобы я отпустил вам: Варавву, или Иисуса, называемого Христом?
17И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18ибо знал, что предали Его из зависти.
18Јер знаше да су Га из зависти предали.
19Между тем, как сидел он на судейском месте, жена его послала ему сказать: не делай ничего Праведнику Тому, потому что я ныне во сне много пострадала за Него.
19А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20Но первосвященники и старейшины возбудили народ просить Варавву, а Иисуса погубить.
20А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21Тогда правитель спросил их: кого из двух хотите, чтобыя отпустил вам? Они сказали: Варавву.
21А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22Пилат говорит им: что же я сделаю Иисусу, называемому Христом? Говорят ему все: да будет распят.
22Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23Правитель сказал: какое же зло сделал Он? Но они еще сильнее кричали: да будет распят.
23Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24Пилат, видя, что ничто не помогает, но смятениеувеличивается, взял воды и умыл руки перед народом, и сказал: невиновен я в крови Праведника Сего; смотрите вы.
24А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25И, отвечая, весь народ сказал: кровь Его на нас и на детях наших.
25И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
26Тогда отпустил им Варавву, а Иисуса, бив, предал на распятие.
26Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27Тогда воины правителя, взяв Иисуса в преторию, собрали на Него весь полк
27Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
28и, раздев Его, надели на Него багряницу;
28И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
29и, сплетши венец из терна, возложили Ему на голову и дали Ему в правую руку трость; и, становясь пред Ним на колени, насмехались над Ним, говоря: радуйся, Царь Иудейский!
29И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30и плевали на Него и, взяв трость, били Его по голове.
30И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
31И когда насмеялись над Ним, сняли с Него багряницу, и одели Его в одежды Его, и повели Его нараспятие.
31И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
32Выходя, они встретили одного Киринеянина, по имени Симона; сего заставили нести крест Его.
32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
33И, придя на место, называемое Голгофа, что значит: Лобное место,
33И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
34дали Ему пить уксуса, смешанного с желчью; и, отведав, не хотел пить.
34Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
35Распявшие же Его делили одежды Его, бросая жребий;
35А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
36и, сидя, стерегли Его там;
36И сеђаху онде те Га чуваху.
37и поставили над головою Его надпись, означающую винуЕго: Сей есть Иисус, Царь Иудейский.
37И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38Тогда распяты с Ним два разбойника: один по правую сторону, а другой по левую.
38Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
39Проходящие же злословили Его, кивая головами своими
39А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
40и говоря: Разрушающий храм и в три дня Созидающий! спаси Себя Самого; если Ты Сын Божий, сойди с креста.
40И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
41Подобно и первосвященники с книжниками и старейшинами и фарисеями, насмехаясь, говорили:
41А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
42других спасал, а Себя Самого не можетспасти; если Он Царь Израилев, пусть теперь сойдет с креста, и уверуем в Него;
42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
43уповал на Бога; пусть теперь избавит Его, если Онугоден Ему. Ибо Он сказал: Я Божий Сын.
43Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
44Также и разбойники, распятые с Ним, поносили Его.
44Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
45От шестого же часа тьма была по всей земле до часа девятого;
45А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
46а около девятого часа возопил Иисус громким голосом:Или, Или! лама савахфани? то есть: Боже Мой, Боже Мой! для чего Ты Меня оставил?
46А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
47Некоторые из стоявших там, слыша это, говорили: Илию зовет Он.
47А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
48И тотчас побежал один из них, взял губку, наполнил уксусом и, наложив на трость, давал Ему пить;
48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
49а другие говорили: постой, посмотрим, придет ли Илия спасти Его.
49А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50Иисус же, опять возопив громким голосом, испустилдух.
50А Исус опет повика гласно и испусти душу.
51И вот, завеса в храме раздралась надвое, сверху донизу; и земля потряслась; и камни расселись;
51И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
52и гробы отверзлись; и многие тела усопших святых воскресли
52И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
53и, выйдя из гробов по воскресении Его, вошли во святый град и явились многим.
53И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54Сотник же и те, которые с ним стерегли Иисуса, видя землетрясение и все бывшее, устрашились весьма и говорили: воистину Он был Сын Божий.
54А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
55Там были также и смотрели издали многие женщины, которые следовали за Иисусом из Галилеи, служа Ему;
55И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
56между ними были Мария Магдалина и Мария, мать Иакова и Иосии, и мать сыновей Зеведеевых.
56Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
57Когда же настал вечер, пришел богатый человек изАримафеи, именем Иосиф, который также учился у Иисуса;
57А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58он, придя к Пилату, просил тела Иисусова. Тогда Пилат приказал отдать тело;
58Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59и, взяв тело, Иосиф обвил его чистою плащаницею
59И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
60и положил его в новом своем гробе, который высек он в скале; и, привалив большой камень к двери гроба, удалился.
60И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61Была же там Мария Магдалина и другая Мария, которыесидели против гроба.
61А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
62На другой день, который следует за пятницею, собрались первосвященники и фарисеи к Пилату
62Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63и говорили: господин! Мы вспомнили, что обманщик тот, еще будучи в живых, сказал: после трех днейвоскресну;
63И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
64итак прикажи охранять гроб до третьего дня, чтобы ученики Его, придя ночью, не украли Его и не сказали народу: воскрес из мертвых; и будет последний обман хуже первого.
64Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
65Пилат сказал им: имеете стражу; пойдите, охраняйте, как знаете.
65Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66Они пошли и поставили у гроба стражу, и приложили к камню печать.
66А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.