¹Увидев народ, Он взошел на гору; и, когда сел, приступили к Нему ученики Его.

¹А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.

²И Он, отверзши уста Свои, учил их, говоря:

²И отворивши уста своја учаше их говорећи:

³Блаженны нищие духом, ибо их есть Царство Небесное.

³Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

⁴Блаженны плачущие, ибо они утешатся.

⁴Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

⁵Блаженны кроткие, ибо они наследуют землю.

⁵Благо кроткима, јер ће наследити земљу;

⁶Блаженны алчущие и жаждущие правды, ибо они насытятся.

⁶Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

⁷Блаженны милостивые, ибо они помилованы будут.

⁷Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

⁸Блаженны чистые сердцем, ибо они Бога узрят.

⁸Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;

⁹Блаженны миротворцы, ибо они будут наречены сынами Божиими.

⁹Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;

¹⁰Блаженны изгнанные за правду, ибо их есть Царство Небесное.

¹⁰Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

¹¹Блаженны вы, когда будут поносить вас и гнать и всячески неправедно злословить за Меня.

¹¹Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.

¹²Радуйтесь и веселитесь, ибо велика ваша награда на небесах: так гнали и пророков, бывших прежде вас.

¹²Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.

¹³Вы - соль земли. Если же соль потеряет силу, то чем сделаешь ее соленою? Она уже ни к чему негодна, как разве выбросить еевон на попрание людям.

¹³Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

¹⁴Вы - свет мира. Не может укрыться город, стоящий на верху горы.

¹⁴Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

¹⁵И, зажегши свечу, не ставят ее под сосудом, но на подсвечнике, и светит всем в доме.

¹⁵Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.

¹⁶Так да светит свет ваш пред людьми, чтобы они видели ваши добрые дела и прославляли Отца вашего Небесного.

¹⁶Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.

¹⁷Не думайте, что Я пришел нарушить закон или пророков: не нарушить пришел Я, но исполнить.

¹⁷Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.

¹⁸Ибо истинно говорю вам: доколе не прейдет небо и земля, ни одна иота или ни одна черта не прейдет из закона, пока не исполнится все.

¹⁸Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.

¹⁹Итак, кто нарушит одну из заповедей сих малейших и научит так людей, тот малейшим наречется в Царстве Небесном; а кто сотворит и научит, тот великим наречется в Царстве Небесном.

¹⁹Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.

²⁰Ибо, говорю вам, если праведность ваша не превзойдет праведности книжников и фарисеев, то вы не войдете в Царство Небесное.

²⁰Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

²¹Вы слышали, что сказано древним: не убивай, кто же убьет, подлежит суду.

²¹Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

²²А Я говорю вам, что всякий, гневающийся на брата своего напрасно, подлежит суду; кто же скажет брату своему: „рака", подлежит синедриону; а кто скажет: „безумный", подлежит геенне огненной.

²²А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.

²³Итак, если ты принесешь дар твой к жертвеннику и там вспомнишь, что брат твой имеет что-нибудьпротив тебя,

²³Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,

²⁴оставь там дар твой пред жертвенником, и пойди прежде примирись с братом твоим, и тогда приди и принеси дар твой.

²⁴Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.

²⁵Мирись с соперником твоим скорее, пока ты еще на пути с ним, чтобы соперник не отдал тебя судье, а судья не отдал бы тебя слуге, и не ввергли бы тебя в темницу;

²⁵Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.

²⁶истинно говорю тебе: ты не выйдешь оттуда, пока не отдашь до последнего кодранта.

²⁶Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.

²⁷Вы слышали, что сказано древним: не прелюбодействуй.

²⁷Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.

²⁸А Я говорю вам, что всякий, кто смотрит на женщину с вожделением, уже прелюбодействовал с нею в сердце своем.

²⁸А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.

²⁹Если же правый глаз твой соблазняет тебя, вырви его и брось от себя, ибо лучше для тебя, чтобы погиб один из членов твоих, а не все тело твое было ввержено в геенну.

²⁹А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

³⁰И если правая твоя рука соблазняет тебя, отсеки ее и брось от себя, ибо лучше для тебя, чтобы погиб один из членов твоих, а не все тело твое было ввержено в геенну.

³⁰И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

³¹Сказано также, что если кто разведется с женою своею, пусть даст ей разводную.

³¹Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

³²А Я говорю вам: кто разводится с женою своею, кроме вины прелюбодеяния, тот подает ей повод прелюбодействовать; и кто женится на разведенной, тот прелюбодействует.

³²А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.

³³Еще слышали вы, что сказано древним: не преступай клятвы, но исполняй пред Господом клятвы твои.

³³Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.

³⁴А Я говорю вам: не клянись вовсе: ни небом, потому что оно престол Божий;

³⁴А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;

³⁵ни землею, потому что она подножие ног Его; ниИерусалимом, потому что он город великого Царя;

³⁵Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.

³⁶ни головою твоею не клянись, потому что не можешь ниодного волоса сделать белым или черным.

³⁶Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.

³⁷Но да будет слово ваше: да, да; нет, нет; а что сверх этого, то от лукавого.

³⁷Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.

³⁸Вы слышали, что сказано: око за око и зуб за зуб.

³⁸Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.

³⁹А Я говорю вам: не противься злому. Но кто ударит тебя в правую щеку твою, обрати к нему и другую;

³⁹А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;

⁴⁰и кто захочет судиться с тобою и взять у тебя рубашку, отдай ему и верхнюю одежду;

⁴⁰И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

⁴¹и кто принудит тебя идти с ним одно поприще, иди с ним два.

⁴¹И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.

⁴²Просящему у тебя дай, и от хотящего занять у тебя не отвращайся.

⁴²Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

⁴³Вы слышали, что сказано: люби ближнего твоего и ненавидь врага твоего.

⁴³Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.

⁴⁴А Я говорю вам: любите врагов ваших, благословляйте проклинающих вас, благотворите ненавидящим вас и молитесь за обижающих вас и гонящих вас,

⁴⁴А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

⁴⁵да будете сынами Отца вашего Небесного, ибо Онповелевает солнцу Своему восходить над злыми идобрыми и посылает дождь на праведных инеправедных.

⁴⁵Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

⁴⁶Ибо если вы будете любить любящих вас, какая вам награда? Не то же ли делают и мытари?

⁴⁶Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?

⁴⁷И если вы приветствуете только братьев ваших, что особенного делаете? Не так же ли поступают и язычники?

⁴⁷И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

⁴⁸Итак будьте совершенны, как совершен Отец ваш Небесный.

⁴⁸Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.