¹Смотрите, не творите милостыни вашей пред людьми стем, чтобы они видели вас: иначе не будет вам награды отОтца вашего Небесного.

¹Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.

²Итак, когда творишь милостыню, не труби перед собою, как делают лицемеры в синагогах и на улицах, чтобы прославляли их люди. Истинно говорю вам: они уже получают награду свою.

²Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.

³У тебя же, когда творишь милостыню, пусть левая рука твоя не знает, что делает правая,

³А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.

⁴чтобы милостыня твоя была втайне; и Отец твой, видящий тайное, воздаст тебе явно.

⁴Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁵И, когда молишься, не будь, как лицемеры, которыелюбят в синагогах и на углах улиц, останавливаясь, молиться, чтобы показаться перед людьми. Истинно говорю вам, что они уже получают награду свою.

⁵И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

⁶Ты же, когда молишься, войди в комнату твою и, затворив дверь твою, помолись Отцу твоему, Который втайне; и Отец твой, видящий тайное, воздаст тебе явно.

⁶А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁷А молясь, не говорите лишнего, как язычники, ибо они думают, что в многословии своем будут услышаны;

⁷А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.

⁸не уподобляйтесь им, ибо знает Отец ваш, в чем вы имеете нужду, прежде вашего прошения у Него.

⁸Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;

⁹Молитесь же так: Отче наш, сущий на небесах! дасвятится имя Твое;

⁹Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;

¹⁰да приидет Царствие Твое; да будет воля Твоя и на земле, как на небе;

¹⁰Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

¹¹хлеб наш насущный дай нам на сей день;

¹¹Хлеб наш потребни дај нам данас;

¹²и прости нам долги наши, как и мы прощаем должникам нашим;

¹²И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;

¹³и не введи нас в искушение, но избавь нас от лукавого. Ибо Твое есть Царство и сила и слава во веки. Аминь.

¹³И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.

¹⁴Ибо если вы будете прощать людям согрешения их, то простит и вам Отец ваш Небесный,

¹⁴Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

¹⁵а если не будете прощать людям согрешения их, то и Отец ваш не простит вам согрешенийваших.

¹⁵Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.

¹⁶Также, когда поститесь, не будьте унылы, как лицемеры, ибо они принимают на себя мрачные лица, чтобы показаться людям постящимися. Истинно говорю вам, что они уже получают награду свою.

¹⁶А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

¹⁷А ты, когда постишься, помажь голову твою и умой лице твое,

¹⁷А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

¹⁸чтобы явиться постящимся не пред людьми, но пред Отцом твоим, Который втайне; и Отец твой, видящий тайное, воздаст тебе явно.

¹⁸Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

¹⁹Не собирайте себе сокровищ на земле, где моль и ржа истребляют и где воры подкапывают и крадут,

¹⁹Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

²⁰но собирайте себе сокровища на небе, где ни моль, ни ржа не истребляют и где воры не подкапывают и не крадут,

²⁰Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

²¹ибо где сокровище ваше, там будет и сердце ваше.

²¹Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

²²Светильник для тела есть око. Итак, если око твоебудет чисто, то все тело твое будет светло;

²²Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.

²³если же око твое будет худо, то все тело твое будет темно. Итак, если свет, который в тебе, тьма, то какова же тьма?

²³Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?

²⁴Никто не может служить двум господам: ибо или одного будет ненавидеть, а другого любить; или одному станет усердствовать, а о другом нерадеть. Не можете служить Богу и маммоне.

²⁴Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

²⁵Посему говорю вам: не заботьтесь для души вашей, что вам есть и что пить, ни для тела вашего, во что одеться. Душа не больше ли пищи, и тело одежды?

²⁵Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?

²⁶Взгляните на птиц небесных: они ни сеют, ни жнут, ни собирают в житницы; и Отец ваш Небесный питает их. Вы не гораздо ли лучше их?

²⁶Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

²⁷Да и кто из вас, заботясь, может прибавить себе росту хотя на один локоть?

²⁷А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁸И об одежде что заботитесь? Посмотрите на полевые лилии, как они растут: ни трудятся, ни прядут;

²⁸И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

²⁹но говорю вам, что и Соломон во всей славе своей не одевался так, как всякая из них;

²⁹Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

³⁰если же траву полевую, которая сегодня есть, а завтрабудет брошена в печь, Бог так одевает, кольми паче вас, маловеры!

³⁰А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

³¹Итак не заботьтесь и не говорите: что нам есть? или что пить? или во что одеться?

³¹Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

³²потому что всего этого ищут язычники, и потому что Отец ваш Небесный знает, что вы имеете нужду во всем этом.

³²Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

³³Ищите же прежде Царства Божия и правды Его, и это все приложится вам.

³³Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

³⁴Итак не заботьтесь о завтрашнем дне, ибозавтрашний сам будет заботиться о своем: довольно для каждого дня своей заботы.

³⁴Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.