¹Тогда Он, войдя в лодку, переправился обратно и прибыл в Свой город.

¹И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

²И вот, принесли к Нему расслабленного, положенного на постели. И, видя Иисус веру их, сказал расслабленному: дерзай, чадо! прощаются тебе грехи твои.

²И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

³При сем некоторые из книжников сказали сами в себе: Он богохульствует.

³И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

⁴Иисус же, видя помышления их, сказал: для чего вы мыслите худое в сердцах ваших?

⁴И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁵ибо что легче сказать: прощаются тебе грехи, или сказать: встань и ходи?

⁵Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁶Но чтобы вы знали, что Сын Человеческий имеет власть на земле прощать грехи, - тогда говорит расслабленному:встань, возьми постель твою, и иди в дом твой.

⁶Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁷И он встал, взял постель свою и пошел в дом свой.

⁷И уставши отиде дома.

⁸Народ же, видев это, удивился и прославил Бога, давшего такую власть человекам.

⁸А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

⁹Проходя оттуда, Иисус увидел человека, сидящего у сбора пошлин, по имени Матфея,и говорит ему: следуй за Мною. И он встал и последовал за Ним.

⁹И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

¹⁰И когда Иисус возлежал в доме, многие мытари и грешники пришли и возлегли с Ним и учениками Его.

¹⁰И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

¹¹Увидев то, фарисеи сказали ученикам Его: для чего Учитель ваш ест и пьет с мытарями и грешниками?

¹¹И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

¹²Иисус же, услышав это, сказал им: не здоровые имеют нужду во враче, но больные,

¹²А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

¹³пойдите, научитесь, что значит: милости хочу, а не жертвы? Ибо Я пришел призвать не праведников, но грешников к покаянию.

¹³Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

¹⁴Тогда приходят к Нему ученики Иоанновы и говорят: почему мы и фарисеи постимся много, а Твои ученики не постятся?

¹⁴Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

¹⁵И сказал им Иисус: могут ли печалиться сыны чертога брачного, пока с ними жених? Но придут дни, когда отнимется у них жених, и тогда будут поститься.

¹⁵А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

¹⁶И никто к ветхой одежде не приставляет заплаты из небеленой ткани, ибо вновь пришитое отдерет от старого, и дыра будет еще хуже.

¹⁶Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

¹⁷Не вливают также вина молодого в мехиветхие; а иначе прорываются мехи, и вино вытекает, и мехи пропадают, но вино молодое вливают в новые мехи, и сберегается то и другое.

¹⁷Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

¹⁸Когда Он говорил им сие, подошел к Нему некоторый начальник и, кланяясь Ему, говорил: дочь моя теперь умирает; но приди, возложи на нее руку Твою, и она будет жива.

¹⁸Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

¹⁹И встав, Иисус пошел за ним, и ученики Его.

¹⁹И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

²⁰И вот, женщина, двенадцать лет страдавшая кровотечением, подойдя сзади, прикоснулась к краю одежды Его,

²⁰И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

²¹ибо она говорила сама в себе: если только прикоснусь к одежде Его, выздоровею.

²¹Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

²²Иисус же, обратившись и увидев ее, сказал: дерзай, дщерь! вера твоя спасла тебя. Женщина с того часа стала здорова.

²²А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

²³И когда пришел Иисус в дом начальника и увидел свирельщиков и народ в смятении,

²³И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

²⁴сказал им: выйдите вон, ибо не умерла девица, но спит. И смеялись над Ним.

²⁴Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

²⁵Когда же народ был выслан, Он, войдя, взял ее за руку, и девица встала.

²⁵А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

²⁶И разнесся слух о сем по всей земле той.

²⁶И отиде глас овај по свој земљи оној.

²⁷Когда Иисус шел оттуда, за Ним следовали двое слепыхи кричали: помилуй нас, Иисус, сын Давидов!

²⁷А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

²⁸Когда же Он пришел в дом, слепые приступили к Нему.И говорит им Иисус: веруете ли, что Я могу это сделать? Они говорят Ему: ей, Господи!

²⁸А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

²⁹Тогда Он коснулся глаз их и сказал: по вере вашей да будет вам.

²⁹Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

³⁰И открылись глаза их; и Иисус строго сказал им: смотрите, чтобы никто не узнал.

³⁰И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

³¹А они, выйдя, разгласили о Нем по всей земле той.

³¹А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

³²Когда же те выходили, то привели к Нему человека немого бесноватого.

³²Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

³³И когда бес был изгнан, немой стал говорить. И народ, удивляясь, говорил: никогда не бывало такого явления в Израиле.

³³И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

³⁴А фарисеи говорили: Он изгоняет бесов силою князябесовского.

³⁴А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

³⁵И ходил Иисус по всем городам и селениям, уча в синагогах их, проповедуя Евангелие Царствия и исцеляя всякую болезнь и всякую немощь в людях.

³⁵И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

³⁶Видя толпы народа, Он сжалился над ними, что они были изнурены и рассеяны, как овцы, не имеющие пастыря.

³⁶А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

³⁷Тогда говорит ученикам Своим: жатвы много, а делателей мало;

³⁷Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

³⁸итак молите Господина жатвы, чтобы выслал делателейна жатву Свою.

³⁸Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.