¹И призвав двенадцать учеников Своих, Он дал им власть над нечистыми духами, чтобы изгонять их и врачевать всякую болезнь и всякую немощь.

¹И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.

²Двенадцати же Апостолов имена суть сии: первый Симон,называемый Петром, и Андрей, брат его, Иаков Зеведеев и Иоанн, брат его,

²А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

³Филипп и Варфоломей, Фома и Матфей мытарь, Иаков Алфеев и Леввей, прозванный Фаддеем,

³Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;

⁴Симон Кананит и Иуда Искариот, который и предал Его.

⁴Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.

⁵Сих двенадцать послал Иисус, и заповедал им, говоря: на путь к язычникам не ходите, и в город Самарянский не входите;

⁵Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.

⁶а идите наипаче к погибшим овцам дома Израилева;

⁶Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

⁷ходя же, проповедуйте, что приблизилось Царство Небесное;

⁷А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.

⁸больных исцеляйте, прокаженных очищайте, мертвых воскрешайте, бесов изгоняйте; даром получили, даром давайте.

⁸Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

⁹Не берите с собою ни золота, ни серебра, ни меди впоясы свои,

⁹Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,

¹⁰ни сумы на дорогу, ни двух одежд, ни обуви, ни посоха, ибо трудящийся достоин пропитания.

¹⁰Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.

¹¹В какой бы город или селение ни вошли вы, наведывайтесь, кто в нем достоин, и там оставайтесь, пока не выйдете;

¹¹А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.

¹²а входя в дом, приветствуйте его, говоря: мир дому сему;

¹²А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.

¹³и если дом будет достоин, то мир ваш придет на него; если же не будет достоин, то мир ваш к вам возвратится.

¹³И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

¹⁴А если кто не примет вас и не послушает слов ваших, то, выходя из дома или из города того, отрясите прах от ног ваших;

¹⁴А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.

¹⁵истинно говорю вам: отраднее будет земле Содомской и Гоморрской в день суда, нежели городу тому.

¹⁵Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.

¹⁶Вот, Я посылаю вас, как овец среди волков: итак будьте мудры, как змии, и просты, как голуби.

¹⁶Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

¹⁷Остерегайтесь же людей: ибо они будут отдавать вас в судилища и в синагогах своих будут бить вас,

¹⁷А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.

¹⁸и поведут вас к правителям и царям за Меня, для свидетельства перед ними и язычниками.

¹⁸И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.

¹⁹Когда же будут предавать вас, не заботьтесь, как или что сказать; ибо в тот часдано будет вам, что сказать,

¹⁹А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

²⁰ибо не вы будете говорить, но Дух Отца вашего будет говорить в вас.

²⁰Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.

²¹Предаст же брат брата на смерть, и отец - сына; и восстанут дети на родителей, и умертвят их;

²¹А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.

²²и будете ненавидимы всеми за имя Мое; претерпевший же до конца спасется.

²²И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.

²³Когда же будут гнать вас в одном городе, бегите в другой. Ибо истинно говорю вам: не успеете обойти городов Израилевых, как приидет Сын Человеческий.

²³А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.

²⁴Ученик не выше учителя, и слуга не выше господина своего:

²⁴Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.

²⁵довольно для ученика, чтобы он был, как учитель его, и для слуги, чтобы он был, как господин его. Если хозяина дома назвали веельзевулом, не тем ли более домашних его?

²⁵Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

²⁶Итак не бойтесь их, ибо нет ничего сокровенного, что не открылось бы, и тайного, что не было бы узнано.

²⁶Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

²⁷Что говорю вам в темноте, говорите при свете; и что на ухо слышите, проповедуйте на кровлях.

²⁷Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.

²⁸И не бойтесь убивающих тело, души же не могущих убить; а бойтесь более Того, Кто может и душу и тело погубить в геенне.

²⁸И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.

²⁹Не две ли малые птицы продаются за ассарий? И ни одна из них не упадет на землю без воли Отцавашего;

²⁹Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.

³⁰у вас же и волосы на голове все сочтены;

³⁰А вама је и коса на глави сва избројана.

³¹не бойтесь же: вы лучше многих малых птиц.

³¹Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.

³²Итак всякого, кто исповедает Меня пред людьми, того исповедаю и Я пред Отцем Моим Небесным;

³²А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³³а кто отречется от Меня пред людьми, отрекусь от того и Я пред Отцем Моим Небесным.

³³А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³⁴Не думайте, что Я пришел принести мир на землю; не мир пришел Я принести, но меч,

³⁴Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

³⁵ибо Я пришел разделить человека с отцом его, и дочь с матерью ее, и невестку со свекровью ее.

³⁵Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

³⁶И враги человеку - домашние его.

³⁶И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

³⁷Кто любит отца или мать более, нежелиМеня, не достоин Меня; и кто любит сына или дочь более, нежели Меня, не достоин Меня;

³⁷Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

³⁸и кто не берет креста своего и следует за Мною, тот не достоин Меня.

³⁸И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

³⁹Сберегший душу свою потеряет ее; а потерявший душу свою ради Меня сбережет ее.

³⁹Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

⁴⁰Кто принимает вас, принимает Меня, а кто принимает Меня, принимает Пославшего Меня;

⁴⁰Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.

⁴¹кто принимает пророка, во имя пророка, получит награду пророка; и кто принимает праведника, во имя праведника,получит награду праведника.

⁴¹Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

⁴²И кто напоит одного из малых сих только чашею холодной воды, во имя ученика, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.

⁴²И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.