¹У сынов Рувимовых и у сынов Гадовых стад было весьма много; иувидели они, что земля Иазер и земля Галаад есть место годное для стад;

¹А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.

²и пришли сыны Гадовы и сыны Рувимовы и сказали Моисею и Елеазару священнику и князьям общества, говоря:

²И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

³Атароф и Дивон, и Иазер, и Нимра, и Есевон, и Елеале, и Севам, и Нево, и Веон,

³Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

⁴земля, которую Господь поразил пред обществом Израилевым, есть земля годная для стад, а у рабов твоих есть стада.

⁴Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

⁵И сказали: если мы нашли благоволение в глазах твоих, отдай землю сию рабам твоим во владение; не переводи нас чрез Иордан.

⁵Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

⁶И сказал Моисей сынам Гадовым и сынам Рувимовым: братья ваши пойдут на войну, а вы останетесь здесь?

⁶А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

⁷для чего вы отвращаете сердце сынов Израилевых от перехода в землю, которую дает им Господь?

⁷Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

⁸так поступили отцы ваши, когда я посылал их из Кадес-Варни для обозрения земли:

⁸Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

⁹они доходили до долины Есхол, и видели землю, и отвратили сердце сынов Израилевых, чтобы не шли они в землю, которую Господь дает им;

⁹И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;

¹⁰и воспылал в тот день гнев Господа, и поклялся Он, говоря:

¹⁰И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:

¹¹люди сии, вышедшие из Египта, от двадцати лет и выше не увидят земли, о которой Я клялся Аврааму, Исааку и Иакову, потому что они не повиновались Мне,

¹¹Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,

¹²кроме Халева, сына Иефонниина, Кенезеянина, и Иисуса, сына Навина, потому что ониповиновались Господу.

¹²Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.

¹³И воспылал гнев Господа на Израиля, и водил Он их по пустыне сорок лет, доколе не кончился весь род, сделавший зло в очах Господних.

¹³И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

¹⁴И вот, вместо отцов ваших восстали вы, отродье грешников, чтоб усилить еще ярость гнева Господня на Израиля.

¹⁴А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.

¹⁵Если вы отвратитесь от Него, то Он опять оставит его в пустыне, ивы погубите весь народ сей.

¹⁵Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

¹⁶И подошли они к нему и сказали: мы построим здесь овчие дворы длястад наших и города для детей наших;

¹⁶А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

¹⁷сами же мы первые вооружимся и пойдем пред сынами Израилевыми, доколе не приведем их в места их; а дети наши пусть останутся в укрепленных городах, для безопасности от жителей земли;

¹⁷А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.

¹⁸не возвратимся в домы наши, доколе не вступят сыны Израилевы каждый в удел свой;

¹⁸Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.

¹⁹ибо мы не возьмем с ними удела по ту сторону Иордана и далее, если удел нам достанется по эту сторону Иордана, к востоку.

¹⁹Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

²⁰И сказал им Моисей: если вы это сделаете, если вооруженные пойдете на войну пред Господом,

²⁰Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

²¹и пойдет каждый из вас вооруженный за Иордан пред Господом, доколе не истребит Он врагов Своих пред Собою,

²¹Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

²²и покорена будет земля пред Господом, то после возвратитесь и будете неповинны пред Господом и пред Израилем, и будет земля сия у вас во владении пред Господом;

²²И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.

²³если же не сделаете так, то согрешите пред Господом, и испытаете наказание загрех ваш, которое постигнет вас;

²³Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.

²⁴стройте себе города для детей ваших и дворы для овец ваших и делайте, что произнесено устами вашими.

²⁴Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.

²⁵И сказали сыны Гадовы и сыны Рувимовы Моисею: рабы твои сделают, как повелевает господин наш;

²⁵И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.

²⁶дети наши, жены наши, стада наши и весь скот наш останутся тут в городах Галаада,

²⁶Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;

²⁷а рабы твои, все, вооружившись, как воины, пойдут пред Господомна войну, как говорит господин наш.

²⁷А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

²⁸И дал Моисей о них повеление Елеазару священнику иИисусу, сыну Навину, и начальникам племен сынов Израилевых,

²⁸Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

²⁹и сказал им Моисей: если сыны Гадовы и сыны Рувимовы перейдут с вами за Иордан, все вооружившись на войну пред Господом, и покорена будет пред вами земля, то отдайте им землю Галаад вовладение;

²⁹И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.

³⁰если же не пойдут они с вами вооруженные, то они получат владение вместе с вами в земле Ханаанской.

³⁰Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

³¹И отвечали сыны Гадовы и сыны Рувимовы и сказали: как сказал Господь рабам твоим, так и сделаем;

³¹И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

³²мы пойдем вооруженные пред Господом в землю Ханаанскую, а удел владения нашего пусть будет по эту сторону Иордана.

³²Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.

³³И отдал Моисей им, сынам Гадовым и сынам Рувимовым, и половинеколена Манассии, сына Иосифова, царство Сигона, царя Аморрейского, и царство Ога, царя Васанского, землю с городами ее и окрестностями, – города земливо все стороны.

³³И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.

³⁴И построили сыны Гадовы Дивон и Атароф, и Ароер,

³⁴И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

³⁵и Атароф-Шофан, и Иазер, и Иогбегу,

³⁵И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

³⁶и Беф-Нимру и Беф-Гаран, города укрепленные и дворы для овец.

³⁶И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

³⁷И сыны Рувимовы построили Есевон, Елеале, Кириафаим,

³⁷А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

³⁸и Нево, и Ваал-Меон, которых имена переменены, и Сивму, и далиимена городам, которые они построили.

³⁸И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.

³⁹И пошли сыны Махира, сына Манассиина, в Галаад, и взяли его, и выгнали Аморреев, которые были в нем;

³⁹А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.

⁴⁰и отдал Моисей Галаад Махиру, сыну Манассии, и он поселился в нем.

⁴⁰И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.

⁴¹И Иаир, сын Манассии, пошел и взял селения их, и назвал их: селения Иаировы.

⁴¹И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

⁴²И Новах пошел и взял Кенаф и зависящие от него города, и назвал его своим именем: Новах.

⁴²И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.