¹Притчи Соломона, сына Давидова, царя Израильского,

¹Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

²чтобы познать мудрость и наставление, понять изречения разума;

²Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

³усвоить правила благоразумия, правосудия, суда и правоты;

³Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

⁴простым дать смышленость, юноше – знание и рассудительность;

⁴Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

⁵послушает мудрый – и умножит познания, и разумный найдет мудрые советы;

⁵Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

⁶чтобы разуметь притчу и замысловатую речь, слова мудрецов и загадки их.

⁶Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

⁷Начало мудрости – страх Господень; глупцы только презирают мудрость и наставление.

⁷Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

⁸Слушай, сын мой, наставление отца твоего и не отвергай завета матери твоей,

⁸Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

⁹потому что это – прекрасный венок для головы твоей и украшение для шеи твоей.

⁹Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

¹⁰Сын мой! если будут склонять тебя грешники, не соглашайся;

¹⁰Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

¹¹если будут говорить: „иди с нами, сделаем засаду для убийства, подстережем непорочного без вины,

¹¹Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

¹²живых проглотим их, как преисподняя, и – целых, как нисходящих в могилу;

¹²Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

¹³наберем всякого драгоценного имущества, наполним домы наши добычею;

¹³Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

¹⁴жребий твой ты будешь бросать вместе с нами, склад один будет у всех нас", –

¹⁴Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

¹⁵сын мой! не ходи в путь с ними, удержи ногу твою от стези их,

¹⁵Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

¹⁶потому что ноги их бегут ко злу и спешат на пролитие крови.

¹⁶Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

¹⁷В глазах всех птиц напрасно расставляется сеть,

¹⁷Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

¹⁸а делают засаду для их крови и подстерегают их души.

¹⁸А они вребају своју крв и заседају својој души.

¹⁹Таковы пути всякого, кто алчет чужого добра: оно отнимает жизнь у завладевшего им.

¹⁹Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

²⁰Премудрость возглашает на улице, на площадях возвышает голос свой,

²⁰Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

²¹в главных местах собраний проповедует, при входахв городские ворота говорит речь свою:

²¹У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

²²„доколе, невежды, будете любить невежество? доколе буйные будут услаждаться буйством? доколе глупцы будут ненавидеть знание?

²²Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

²³Обратитесь к моему обличению: вот, я изолью на вас дух мой, возвещу вам слова мои.

²³Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

²⁴Я звала, и вы не послушались; простирала руку мою, и не было внимающего;

²⁴Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

²⁵и вы отвергли все мои советы, и обличений моих не приняли.

²⁵Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

²⁶За то и я посмеюсь вашей погибели; порадуюсь, когда придет на вас ужас;

²⁶Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

²⁷когда придет на вас ужас, как буря, и беда, как вихрь, принесется на вас; когда постигнет вас скорбь и теснота.

²⁷Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

²⁸Тогда будут звать меня, и я не услышу; с утра будут искать меня, и не найдут меня.

²⁸Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

²⁹За то, что они возненавидели знание и не избрали для себя страха Господня,

²⁹Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

³⁰не приняли совета моего, презрели все обличения мои;

³⁰Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

³¹за то и будут они вкушать от плодов путей своих и насыщаться от помыслов их.

³¹Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

³²Потому что упорство невежд убьет их, и беспечность глупцов погубитих,

³²Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

³³а слушающий меня будет жить безопасно и спокойно, не страшась зла".

³³Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.