¹Вино – глумливо, сикера – буйна; и всякий, увлекающийся ими,неразумен.

¹Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

²Гроза царя – как бы рев льва: кто раздражает его, тот грешит противсамого себя.

²Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.

³Честь для человека – отстать от ссоры; а всякий глупец задорен.

³Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

⁴Ленивец зимою не пашет: поищет летом – и нет ничего.

⁴Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

⁵Помыслы в сердце человека – глубокие воды, но человек разумный вычерпывает их.

⁵Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

⁶Многие хвалят человека за милосердие, но правдивого человека кто находит?

⁶Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?

⁷Праведник ходит в своей непорочности: блаженны дети его после него!

⁷Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!

⁸Царь, сидящий на престоле суда, разгоняет очами своими все злое.

⁸Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.

⁹Кто может сказать: „я очистил мое сердце, я чист от греха моего?"

⁹Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?

¹⁰Неодинаковые весы, неодинаковая мера, то и другое - мерзость пред Господом.

¹⁰Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.

¹¹Можно узнать даже отрока по занятиям его, чисто ли и правильно ли будет поведениеего.

¹¹По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.

¹²Ухо слышащее и глаз видящий – и то и другое создал Господь.

¹²Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

¹³Не люби спать, чтобы тебе не обеднеть; держи открытыми глаза твои, и будешь досыта есть хлеб.

¹³Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.

¹⁴„Дурно, дурно", говорит покупатель, а когда отойдет, хвалится.

¹⁴Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

¹⁵Есть золото и много жемчуга, но драгоценная утварь – уста разумные.

¹⁵Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.

¹⁶Возьми платье его, так как он поручился за чужого; и за стороннего возьми от него залог.

¹⁶Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

¹⁷Сладок для человека хлеб, приобретенный неправдою; но после рот его наполнится дресвою.

¹⁷Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.

¹⁸Предприятия получают твердость чрез совещание, и по совещании веди войну.

¹⁸Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.

¹⁹Кто ходит переносчиком, тот открывает тайну; и кто широко раскрывает рот, с тем не сообщайся.

¹⁹Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.

²⁰Кто злословит отца своего и свою мать, того светильник погаснет среди глубокой тьмы.

²⁰Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

²¹Наследство, поспешно захваченное вначале, не благословится впоследствии.

²¹Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

²²Не говори: „я отплачу за зло"; предоставь Господу, и Он сохранит тебя.

²²Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

²³Мерзость пред Господом – неодинаковые гири, и неверные весы – не добро.

²³Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.

²⁴От Господа направляются шаги человека; человеку же как узнать путь свой?

²⁴Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

²⁵Сеть для человека – поспешно давать обет, и после обета обдумывать.

²⁵Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.

²⁶Мудрый царь вывеет нечестивых и обратит на них колесо.

²⁶Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

²⁷Светильник Господень – дух человека, испытывающий все глубины сердца.

²⁷Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

²⁸Милость и истина охраняют царя, и милостью он поддерживает престол свой.

²⁸Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.

²⁹Слава юношей – сила их, а украшение стариков - седина.

²⁹Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.

³⁰Раны от побоев – врачевство против зла, и удары, проникающие во внутренности чрева.

³⁰Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.