¹Лучше бедный, ходящий в своей непорочности, нежели богатый со лживыми устами, и притом глупый.

¹Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

²Нехорошо душе без знания, и торопливый ногами оступится.

²Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

³Глупость человека извращает путь его, а сердце его негодует наГоспода.

³Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

⁴Богатство прибавляет много друзей, а бедный оставляется и другом своим.

⁴Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

⁵Лжесвидетель не останется ненаказанным, и кто говорит ложь, не спасется.

⁵Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

⁶Многие заискивают у знатных, и всякий – друг человеку, делающему подарки.

⁶Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

⁷Бедного ненавидят все братья его, тем паче друзья его удаляются отнего: гонится за ними, чтобы поговорить, но и этого нет.

⁷На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

⁸Кто приобретает разум, тот любит душу свою; кто наблюдает благоразумие, тот находит благо.

⁸Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

⁹Лжесвидетель не останется ненаказанным, и кто говорит ложь, погибнет.

⁹Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

¹⁰Неприлична глупцу пышность, тем паче рабу господство над князьями.

¹⁰Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

¹¹Благоразумие делает человека медленным на гнев, и слава для него – быть снисходительным к проступкам.

¹¹Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

¹²Гнев царя – как рев льва, а благоволение его – как роса на траву.

¹²Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

¹³Глупый сын – сокрушение для отца своего, и сварливая жена – сточная труба.

¹³Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

¹⁴Дом и имение – наследство от родителей, а разумная жена – от Господа.

¹⁴Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

¹⁵Леность погружает в сонливость, и нерадивая душа будет терпеть голод.

¹⁵Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

¹⁶Хранящий заповедь хранит душу свою, а нерадящий о путях своих погибнет.

¹⁶Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

¹⁷Благотворящий бедному дает взаймы Господу, и Он воздаст ему за благодеяние его.

¹⁷Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

¹⁸Наказывай сына своего, доколе есть надежда, и не возмущайся криком его.

¹⁸Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

¹⁹Гневливый пусть терпит наказание, потому что, если пощадишь его , придется тебе еще больше наказывать его.

¹⁹Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

²⁰Слушайся совета и принимай обличение, чтобы сделаться тебе впоследствии мудрым.

²⁰Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

²¹Много замыслов в сердце человека, но состоится только определенное Господом.

²¹Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

²²Радость человеку – благотворительность его, и бедный человек лучше, нежели лживый.

²²Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

²³Страх Господень ведет к жизни, и кто имеет его , всегда будет доволен, и зло не постигнет его.

²³Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

²⁴Ленивый опускает руку свою в чашу, и не хочет донести ее до ртасвоего.

²⁴Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

²⁵Если ты накажешь кощунника, то и простой сделается благоразумным; и если обличишь разумного, то он поймет наставление.

²⁵Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

²⁶Разоряющий отца и выгоняющий мать – сын срамной ибесчестный.

²⁶Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

²⁷Перестань, сын мой, слушать внушения об уклонении от изречений разума.

²⁷Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

²⁸Лукавый свидетель издевается над судом, и уста беззаконных глотают неправду.

²⁸Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

²⁹Готовы для кощунствующих суды, и побои - на тело глупых.

²⁹Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.