¹Прихоти ищет своенравный, восстает против всего умного.

¹Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

²Глупый не любит знания, а только бы выказать свой ум.

²Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

³С приходом нечестивого приходит и презрение, а с бесславием – поношение.

³Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

⁴Слова уст человеческих – глубокие воды; источник мудрости – струящийся поток.

⁴Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

⁵Нехорошо быть лицеприятным к нечестивому, чтобы ниспровергнуть праведного на суде.

⁵Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

⁶Уста глупого идут в ссору, и слова его вызывают побои.

⁶Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

⁷Язык глупого – гибель для него, и уста его – сеть для души его.

⁷Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

⁸Слова наушника – как лакомства, и они входят во внутренность чрева.

⁸Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

⁹Нерадивый в работе своей – брат расточителю.

⁹И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

¹⁰Имя Господа – крепкая башня: убегает в нее праведник – и безопасен.

¹⁰Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

¹¹Имение богатого – крепкий город его, и как высокая ограда в его воображении.

¹¹Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

¹²Перед падением возносится сердце человека, а смирение предшествует славе.

¹²Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

¹³Кто дает ответ не выслушав, тот глуп, и стыд ему.

¹³Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

¹⁴Дух человека переносит его немощи; а пораженный дух – кто может подкрепить его?

¹⁴Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

¹⁵Сердце разумного приобретает знание, и ухо мудрых ищет знания.

¹⁵Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

¹⁶Подарок у человека дает ему простор и до вельмождоведет его.

¹⁶Дар човеку шири место и води га пред властеље.

¹⁷Первый в тяжбе своей прав, но приходит соперник его и исследывает его.

¹⁷Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

¹⁸Жребий прекращает споры и решает между сильными.

¹⁸Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

¹⁹Озлобившийся брат неприступнее крепкого города, и ссорыподобны запорам замка.

¹⁹Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

²⁰От плода уст человека наполняется чрево его; произведением устсвоих он насыщается.

²⁰Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

²¹Смерть и жизнь – во власти языка, и любящие его вкусят от плодов его.

²¹Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

²²Кто нашел добрую жену, тот нашел благо и получил благодать от Господа.

²²Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

²³С мольбою говорит нищий, а богатый отвечает грубо.

²³Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

²⁴Кто хочет иметь друзей, тот и сам должен быть дружелюбным; и бываетдруг, более привязанный, нежели брат.

²⁴Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.