¹Лучше кусок сухого хлеба, и с ним мир, нежели дом, полный заколотого скота, с раздором.

¹Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

²Разумный раб господствует над беспутным сыном и между братьями разделит наследство.

²Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

³Плавильня – для серебра, и горнило – для золота, а сердца испытывает Господь.

³Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

⁴Злодей внимает устам беззаконным, лжец слушается языка пагубного.

⁴Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

⁵Кто ругается над нищим, тот хулит Творца его; кто радуется несчастью, тот не останется ненаказанным.

⁵Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

⁶Венец стариков – сыновья сыновей, и слава детей – родители их.

⁶Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

⁷Неприлична глупому важная речь, тем паче знатному – уста лживые.

⁷Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

⁸Подарок – драгоценный камень в глазах владеющего им: куда ни обратится он, успеет.

⁸Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

⁹Прикрывающий проступок ищет любви; а кто снова напоминает о нем, тот удаляет друга.

⁹Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

¹⁰На разумного сильнее действует выговор, нежели на глупого сто ударов.

¹⁰Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

¹¹Возмутитель ищет только зла; поэтому жестокий ангел будет посланпротив него.

¹¹Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

¹²Лучше встретить человеку медведицу, лишенную детей, нежели глупца с его глупостью.

¹²Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

¹³Кто за добро воздает злом, от дома того не отойдет зло.

¹³Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

¹⁴Начало ссоры – как прорыв воды; оставь ссору прежде, нежели разгорелась она.

¹⁴Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

¹⁵Оправдывающий нечестивого и обвиняющий праведного – оба мерзость пред Господом.

¹⁵Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

¹⁶К чему сокровище в руках глупца? Для приобретения мудрости у него нет разума.

¹⁶На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

¹⁷Друг любит во всякое время и, как брат, явится во время несчастья.

¹⁷У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

¹⁸Человек малоумный дает руку и ручается заближнего своего.

¹⁸Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

¹⁹Кто любит ссоры, любит грех, и кто высоко поднимает ворота свои, тот ищет падения.

¹⁹Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

²⁰Коварное сердце не найдет добра, и лукавый язык попадет в беду.

²⁰Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

²¹Родил кто глупого, – себе на горе, и отец глупого не порадуется.

²¹Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

²²Веселое сердце благотворно, как врачевство, а унылый дух сушит кости.

²²Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

²³Нечестивый берет подарок из пазухи, чтобы извратить пути правосудия.

²³Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

²⁴Мудрость – пред лицем у разумного, а глаза глупца – на конце земли.

²⁴Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

²⁵Глупый сын – досада отцу своему и огорчение для матери своей.

²⁵Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

²⁶Нехорошо и обвинять правого, и бить вельмож за правду.

²⁶Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

²⁷Разумный воздержан в словах своих, и благоразумный хладнокровен.

²⁷Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

²⁸И глупец, когда молчит, может показаться мудрым, и затворяющий уста свои – благоразумным.

²⁸И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.