¹Человеку принадлежат предположения сердца, но от Господа ответ языка.

¹Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

²Все пути человека чисты в его глазах, но Господь взвешивает души.

²Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

³Предай Господу дела твои, и предприятия твои совершатся.

³Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

⁴Все сделал Господь ради Себя; и даже нечестивого блюдет на день бедствия.

⁴Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

⁵Мерзость пред Господом всякий надменный сердцем; можно поручиться, что он не останется ненаказанным.

⁵Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

⁶Милосердием и правдою очищается грех, и страх Господень отводит от зла.

⁶Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

⁷Когда Господу угодны пути человека, Он и врагов его примиряет с ним.

⁷Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

⁸Лучше немногое с правдою, нежели множество прибытков с неправдою.

⁸Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

⁹Сердце человека обдумывает свой путь, но Господь управляет шествием его.

⁹Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

¹⁰В устах царя – слово вдохновенное; уста его не должны погрешать на суде.

¹⁰Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

¹¹Верные весы и весовые чаши – от Господа; от Него же все гири в суме.

¹¹Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

¹²Мерзость для царей – дело беззаконное, потому что правдою утверждается престол.

¹²Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

¹³Приятны царю уста правдивые, и говорящего истину он любит.

¹³Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

¹⁴Царский гнев – вестник смерти; но мудрый человек умилостивитего.

¹⁴Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

¹⁵В светлом взоре царя – жизнь, и благоволение его – как облако с поздним дождем.

¹⁵У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

¹⁶Приобретение мудрости гораздо лучше золота, и приобретение разума предпочтительнее отборного серебра.

¹⁶Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

¹⁷Путь праведных – уклонение от зла: тот бережет душу свою, ктохранит путь свой.

¹⁷Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

¹⁸Погибели предшествует гордость, и падению – надменность.

¹⁸Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

¹⁹Лучше смиряться духом с кроткими, нежели разделять добычу с гордыми.

¹⁹Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

²⁰Кто ведет дело разумно, тот найдет благо, и кто надеется на Господа, тот блажен.

²⁰Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

²¹Мудрый сердцем прозовется благоразумным, и сладкая речь прибавит к учению.

²¹Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

²²Разум для имеющих его – источник жизни, а ученость глупых – глупость.

²²Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

²³Сердце мудрого делает язык его мудрым и умножает знание в устах его.

²³Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

²⁴Приятная речь – сотовый мед, сладка для души и целебна для костей.

²⁴Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

²⁵Есть пути, которые кажутся человеку прямыми, но конец их путь к смерти.

²⁵Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

²⁶Трудящийся трудится для себя, потому что понуждает его к тому рот его.

²⁶Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

²⁷Человек лукавый замышляет зло, и на устах его как бы огонь палящий.

²⁷Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

²⁸Человек коварный сеет раздор, и наушник разлучает друзей.

²⁸Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

²⁹Человек неблагонамеренный развращает ближнего своего и ведет его на путь недобрый;

²⁹Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

³⁰прищуривает глаза свои, чтобы придумать коварство; закусывая себегубы, совершает злодейство.

³⁰Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

³¹Венец славы – седина, которая находится на пути правды.

³¹Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

³²Долготерпеливый лучше храброго, и владеющий собою лучше завоевателя города.

³²Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

³³В полу бросается жребий, но все решение его - от Господа.

³³Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.