¹Кроткий ответ отвращает гнев, а оскорбительное слово возбуждает ярость.

¹Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

²Язык мудрых сообщает добрые знания, а уста глупых изрыгают глупость.

²Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

³На всяком месте очи Господни: они видят злых и добрых.

³Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

⁴Кроткий язык – древо жизни, но необузданный - сокрушение духа.

⁴Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

⁵Глупый пренебрегает наставлением отца своего; а кто внимает обличениям, тот благоразумен.

⁵Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

⁶В доме праведника – обилие сокровищ, а в прибытке нечестивого – расстройство.

⁶У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

⁷Уста мудрых распространяют знание, а сердце глупых не так.

⁷Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

⁸Жертва нечестивых – мерзость пред Господом, а молитва праведных благоугодна Ему.

⁸Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

⁹Мерзость пред Господом – путь нечестивого, а идущего путем правды Он любит.

⁹Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

¹⁰Злое наказание – уклоняющемуся от пути, и ненавидящий обличениепогибнет.

¹⁰Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

¹¹Преисподняя и Аваддон открыты пред Господом, тем более сердца сынов человеческих.

¹¹Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.

¹²Не любит распутный обличающих его, и к мудрым не пойдет.

¹²Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

¹³Веселое сердце делает лице веселым, а при сердечной скорби дух унывает.

¹³Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

¹⁴Сердце разумного ищет знания, уста же глупых питаются глупостью.

¹⁴Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

¹⁵Все дни несчастного печальны; а у кого сердце весело, у того всегда пир.

¹⁵Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

¹⁶Лучше немногое при страхе Господнем, нежели большое сокровище, и при нем тревога.

¹⁶Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

¹⁷Лучше блюдо зелени, и при нем любовь, нежели откормленный бык, и при нем ненависть.

¹⁷Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

¹⁸Вспыльчивый человек возбуждает раздор, а терпеливый утишает распрю.

¹⁸Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

¹⁹Путь ленивого – как терновый плетень, а путь праведных – гладкий.

¹⁹Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

²⁰Мудрый сын радует отца, а глупый человек пренебрегает мать свою.

²⁰Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

²¹Глупость – радость для малоумного, а человек разумный идет прямою дорогою.

²¹Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

²²Без совета предприятия расстроятся, а при множестве советников они состоятся.

²²Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

²³Радость человеку в ответе уст его, и как хорошо слово вовремя!

²³Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

²⁴Путь жизни мудрого вверх, чтобы уклониться от преисподней внизу.

²⁴Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.

²⁵Дом надменных разорит Господь, а межу вдовы укрепит.

²⁵Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

²⁶Мерзость пред Господом – помышления злых, слова же непорочных угодны Ему.

²⁶Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

²⁷Корыстолюбивый расстроит дом свой, а ненавидящий подарки будет жить.

²⁷Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

²⁸Сердце праведного обдумывает ответ, а уста нечестивых изрыгают зло.

²⁸Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

²⁹Далек Господь от нечестивых, а молитву праведников слышит.

²⁹Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

³⁰Светлый взгляд радует сердце, добрая весть утучняет кости.

³⁰Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

³¹Ухо, внимательное к учению жизни, пребывает между мудрыми.

³¹Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

³²Отвергающий наставление нерадеет о своей душе; а кто внимаетобличению, тот приобретает разум.

³²Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

³³Страх Господень научает мудрости, и славе предшествует смирение.

³³Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.