¹Мудрая жена устроит дом свой, а глупая разрушит его своими руками.

¹Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

²Идущий прямым путем боится Господа; но чьи пути кривы, тот небрежет о Нем.

²Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

³В устах глупого – бич гордости; уста же мудрых охраняют их.

³У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

⁴Где нет волов, там ясли пусты; а много прибыли от силы волов.

⁴Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

⁵Верный свидетель не лжет, а свидетель ложный наговорит много лжи.

⁵Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

⁶Распутный ищет мудрости, и не находит; а для разумного знание легко.

⁶Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

⁷Отойди от человека глупого, у которого ты не замечаешь разумных уст.

⁷Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

⁸Мудрость разумного – знание пути своего, глупость же безрассудных – заблуждение.

⁸Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

⁹Глупые смеются над грехом, а посреди праведных - благоволение.

⁹Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

¹⁰Сердце знает горе души своей, и в радость его не вмешается чужой.

¹⁰Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

¹¹Дом беззаконных разорится, а жилище праведных процветет.

¹¹Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

¹²Есть пути, которые кажутся человеку прямыми; но конец их – путь к смерти.

¹²Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

¹³И при смехе иногда болит сердце, и концом радости бывает печаль.

¹³И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

¹⁴Человек с развращенным сердцем насытится от путей своих, и добрый – от своих.

¹⁴Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

¹⁵Глупый верит всякому слову, благоразумный же внимателен к путямсвоим.

¹⁵Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

¹⁶Мудрый боится и удаляется от зла, а глупый раздражителен исамонадеян.

¹⁶Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

¹⁷Вспыльчивый может сделать глупость; но человек, умышленно делающий зло, ненавистен.

¹⁷Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

¹⁸Невежды получают в удел себе глупость, а благоразумные увенчаются знанием.

¹⁸Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

¹⁹Преклонятся злые пред добрыми и нечестивые – у ворот праведника.

¹⁹Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

²⁰Бедный ненавидим бывает даже близким своим, а у богатого много друзей.

²⁰Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

²¹Кто презирает ближнего своего, тот грешит; а кто милосерд к бедным, тот блажен.

²¹Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

²²Не заблуждаются ли умышляющие зло? но милость и верность у благомыслящих.

²²Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

²³От всякого труда есть прибыль, а от пустословия только ущерб.

²³У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

²⁴Венец мудрых – богатство их, а глупость невежд глупость и есть .

²⁴Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

²⁵Верный свидетель спасает души, а лживый наговорит много лжи.

²⁵Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

²⁶В страхе пред Господом – надежда твердая, и сынам Своим Он прибежище.

²⁶У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

²⁷Страх Господень – источник жизни, удаляющий от сетей смерти.

²⁷Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

²⁸Во множестве народа – величие царя, а при малолюдстве народа беда государю.

²⁸У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

²⁹У терпеливого человека много разума, а раздражительный выказывает глупость.

²⁹Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

³⁰Кроткое сердце – жизнь для тела, а зависть - гниль для костей.

³⁰Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

³¹Кто теснит бедного, тот хулит Творца его; чтущий же Его благотворит нуждающемуся.

³¹Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

³²За зло свое нечестивый будет отвергнут, а праведный и при смерти своей имеет надежду.

³²За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

³³Мудрость почиет в сердце разумного, и среди глупых дает знать о себе.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

³⁴Праведность возвышает народ, а беззаконие – бесчестие народов.

³⁴Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

³⁵Благоволение царя – к рабу разумному, а гнев его – против того, кто позорит его.

³⁵Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.