¹Мудрый сын слушает наставление отца, а буйный не слушаетобличения.

¹Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

²От плода уст своих человек вкусит добро, душа же законопреступников – зло.

²Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

³Кто хранит уста свои, тот бережет душу свою; а кто широко раскрывает свой рот, тому беда.

³Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

⁴Душа ленивого желает, но тщетно; а душа прилежных насытится.

⁴Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

⁵Праведник ненавидит ложное слово, а нечестивый срамит и бесчестит себя .

⁵На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

⁶Правда хранит непорочного в пути, а нечестие губит грешника.

⁶Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

⁷Иной выдает себя за богатого, а у него ничего нет; другойвыдает себя за бедного, а у него богатства много.

⁷Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

⁸Богатством своим человек выкупает жизнь свою , а бедный и угрозы не слышит.

⁸Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

⁹Свет праведных весело горит, светильник же нечестивых угасает.

⁹Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

¹⁰От высокомерия происходит раздор, а у советующихся – мудрость.

¹⁰Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

¹¹Богатство от суетности истощается, а собирающий трудами умножает его.

¹¹Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

¹²Надежда, долго не сбывающаяся, томит сердце, а исполнившееся желание – как древо жизни.

¹²Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

¹³Кто пренебрегает словом, тот причиняет вред себе; акто боится заповеди, тому воздается.

¹³Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

¹⁴Учение мудрого – источник жизни, удаляющий от сетей смерти.

¹⁴Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

¹⁵Добрый разум доставляет приятность, путь же беззаконных жесток.

¹⁵Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

¹⁶Всякий благоразумный действует с знанием, а глупый выставляет напоказ глупость.

¹⁶Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

¹⁷Худой посол попадает в беду, а верный посланник – спасение.

¹⁷Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

¹⁸Нищета и посрамление отвергающему учение; а кто соблюдает наставление, будет в чести.

¹⁸Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

¹⁹Желание исполнившееся – приятно для души; но несносно для глупых уклоняться от зла.

¹⁹Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

²⁰Общающийся с мудрыми будет мудр, а кто дружит с глупыми, развратится.

²⁰Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

²¹Грешников преследует зло, а праведникам воздается добром.

²¹Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

²²Добрый оставляет наследство и внукам, а богатство грешника сберегается для праведного.

²²Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

²³Много хлеба бывает и на ниве бедных; но некоторые гибнут от беспорядка.

²³Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

²⁴Кто жалеет розги своей, тот ненавидит сына; а кто любит, тот сдетства наказывает его.

²⁴Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

²⁵Праведник ест до сытости, а чрево беззаконных терпит лишение.

²⁵Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.