¹Кто любит наставление, тот любит знание; а кто ненавидит обличение, тот невежда.

¹Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

²Добрый приобретает благоволение от Господа; а человека коварного Он осудит.

²Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.

³Не утвердит себя человек беззаконием; корень же праведников неподвижен.

³Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.

⁴Добродетельная жена – венец для мужа своего; а позорная – как гниль в костях его.

⁴Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

⁵Промышления праведных – правда, а замыслы нечестивых – коварство.

⁵Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.

⁶Речи нечестивых – засада для пролития крови, устаже праведных спасают их.

⁶Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

⁷Коснись нечестивых несчастие – и нет их, а дом праведных стоит.

⁷Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.

⁸Хвалят человека по мере разума его, а развращенный сердцем будетв презрении.

⁸Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.

⁹Лучше простой, но работающий на себя, нежели выдающий себя за знатного, но нуждающийся в хлебе.

⁹Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.

¹⁰Праведный печется и о жизни скота своего, сердце же нечестивых жестоко.

¹⁰Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

¹¹Кто возделывает землю свою, тот будет насыщатьсяхлебом; а кто идет по следам празднолюбцев, тот скудоумен.

¹¹Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

¹²Нечестивый желает уловить в сеть зла; но корень праведных тверд.

¹²Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.

¹³Нечестивый уловляется грехами уст своих; но праведник выйдет из беды.

¹³Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.

¹⁴От плода уст своих человек насыщается добром, и воздаяние человеку – по делам рук его.

¹⁴Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.

¹⁵Путь глупого прямой в его глазах; но кто слушает совета, тот мудр.

¹⁵Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.

¹⁶У глупого тотчас же выкажется гнев его, а благоразумный скрывает оскорбление.

¹⁶Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

¹⁷Кто говорит то, что знает, тот говорит правду; а у свидетеля ложного – обман.

¹⁷Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.

¹⁸Иной пустослов уязвляет как мечом, а язык мудрых – врачует.

¹⁸Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.

¹⁹Уста правдивые вечно пребывают, а лживый язык – только на мгновение.

¹⁹Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.

²⁰Коварство – в сердце злоумышленников, радость – у миротворцев.

²⁰Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.

²¹Не приключится праведнику никакого зла, нечестивые же будут преисполнены зол.

²¹Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

²²Мерзость пред Господом – уста лживые, а говорящие истину благоугодны Ему.

²²Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.

²³Человек рассудительный скрывает знание, а сердце глупых высказывает глупость.

²³Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.

²⁴Рука прилежных будет господствовать, а лениваябудет под данью.

²⁴Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.

²⁵Тоска на сердце человека подавляет его, а доброе слово развеселяет его.

²⁵Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.

²⁶Праведник указывает ближнему своему путь, а путьнечестивых вводит их в заблуждение.

²⁶Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.

²⁷Ленивый не жарит своей дичи; а имущество человека прилежного многоценно.

²⁷Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.

²⁸На пути правды – жизнь, и на стезе ее нет смерти.

²⁸На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.