¹Неверные весы – мерзость пред Господом, но правильный вес угоден Ему.

¹Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.

²Придет гордость, придет и посрамление; но со смиренными – мудрость.

²Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.

³Непорочность прямодушных будет руководить их, а лукавство коварных погубит их.

³Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.

⁴Не поможет богатство в день гнева, правда же спасет от смерти.

⁴Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.

⁵Правда непорочного уравнивает путь его, а нечестивый падет отнечестия своего.

⁵Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.

⁶Правда прямодушных спасет их, а беззаконники будутуловлены беззаконием своим.

⁶Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.

⁷Со смертью человека нечестивого исчезает надежда, и ожидание беззаконных погибает.

⁷Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.

⁸Праведник спасается от беды, а вместо него попадает в нее нечестивый.

⁸Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.

⁹Устами лицемер губит ближнего своего, но праведники прозорливостью спасаются.

⁹Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.

¹⁰При благоденствии праведников веселится город, и при погибели нечестивых бывает торжество.

¹⁰Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.

¹¹Благословением праведных возвышается город, а устами нечестивых разрушается.

¹¹Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.

¹²Скудоумный высказывает презрение к ближнему своему;но разумный человек молчит.

¹²Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.

¹³Кто ходит переносчиком, тот открывает тайну; но верный человек таит дело.

¹³Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.

¹⁴При недостатке попечения падает народ, а при многих советниках благоденствует.

¹⁴Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.

¹⁵Зло причиняет себе, кто ручается за постороннего; а кто ненавидит ручательство, тот безопасен.

¹⁵Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.

¹⁶Благонравная жена приобретает славу, а трудолюбивые приобретаютбогатство.

¹⁶Жена мила добија част, а силни добијају богатство.

¹⁷Человек милосердый благотворит душе своей, а жестокосердый разрушает плоть свою.

¹⁷Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.

¹⁸Нечестивый делает дело ненадежное, а сеющему правду – награда верная.

¹⁸Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.

¹⁹Праведность ведет к жизни, а стремящийся к злу стремится к смерти своей.

¹⁹Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.

²⁰Мерзость пред Господом – коварные сердцем; но благоугодны Ему непорочные в пути.

²⁰Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.

²¹Можно поручиться, что порочный не останется ненаказанным; семя же праведных спасется.

²¹Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.

²²Что золотое кольцо в носу у свиньи, то женщина красивая и – безрассудная.

²²Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.

²³Желание праведных есть одно добро, ожидание нечестивых – гнев.

²³Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.

²⁴Иной сыплет щедро, и ему еще прибавляется; а другой сверх меры бережлив, и однако же беднеет.

²⁴Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.

²⁵Благотворительная душа будет насыщена, и кто напояет других , тот и сам напоен будет.

²⁵Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.

²⁶Кто удерживает у себя хлеб, того клянет народ; а на голове продающего – благословение.

²⁶Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.

²⁷Кто стремится к добру, тот ищет благоволения; а кто ищет зла, к тому оно и приходит.

²⁷Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.

²⁸Надеющийся на богатство свое упадет; а праведники, как лист, будут зеленеть.

²⁸Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.

²⁹Расстроивающий дом свой получит в удел ветер, и глупый будет рабом мудрого сердцем.

²⁹Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.

³⁰Плод праведника – древо жизни, и мудрый привлекает души.

³⁰Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.

³¹Так праведнику воздается на земле, тем паче нечестивому и грешнику.

³¹Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?